Delo

218 Д Е Л 0 једити Хрвате. Ми не знамо које су управ српске књиге забрањене у Босни и Херцеговини.... „Дакле, не дуљимо внше, него се враћамо на најпознатпје догађаје, Koie смо до сада забиљежилп. „Ми смо донијели извештај из Мостара, који нам каже, колико је народу жао, што је С р п с к и Г л а с забрањен. Такијех писама ми већ имамо хрпицу. А да та писма заиста изражавају мишљење једнога народа, или свакако н а ј в иђеније и најсвјесније већине народа у Босни и Херцеговини, то је ствар очита. Очита ствар јер је очито п јасно, да се сви Срби православни осјећају и назнвљу Србима, да се осјећају и називљу Србима толики и толики, многобројни и највиђенији мухамеданци, као и многи католици. То је јасно то је доказано у овом листу, а већ имамо ми још другијех доказа у руци. „Кад је то јасно, е, онда је такођер јасно као дан, како тај народ може мислити п осјећати, што је и овај наш лист забрањен, кад се он даномпце сусрета са чиновницима, који му говоре х р в а т с к и, а не б о с а н с к и, кад са свпјех страна на' њега наваљују хрватске новине и х р в а т с к е књиге, те му памећу име и тежње, ко.је он не прима, не прпзнаје. Јасно је на крају, зашто се забрана овога листа и другијех листова с р п с к п ј е х из монархије аустро-угарске не тиче -само нас новинара, него се тиче једнога народа, баш у нрвом реду народа у Босни и Херцеговини! „А кад ми овако умјерено разлажемо и ова разлагања нзложимо пред високе факторе у монархији, а говоримо и можвхмо говорити у нме једнога народа, ми смо увјерени, да ће ови фактори знати уважпти наша разлагања. С висока онп не могу видјети све, али, кад на једну страну погледају, могу видјети боље и боље разумјети, људе н прилике наше, него ли они мали чпновници, који су нз Загреба дошли у Босну и Херцеговину. А кад све виде и разумију, они ће знати шта треба радити и како поступити с једнијем народом у Босни и Херцеговини, кад у монархији аустро-угарској норед свију унутрашњијех народнијех задјевнца стоји стожер државни: ј едноправност свпју народности.“ Разлози Српскога Гласа били су истннити и основани. Да су били истинитији и основаннји, не би номоглп нпшта. Сарајево, Беч и Загреб знали су шта раде. Они су у Бо-