Delo

262 Д Е Л 0 — Сећате ли се кад сам вас, први пут, у овоме трагичном пределу, пољубио ? Ја то гледам као да се сад дешава и опомињем ваших очију које су се на мах укочиле, као и у овом тренутку, сада... II збиља се Кларнне црте затегнуше и стнснуше као-и тада; очи јој понова постадоше укочене и повратише тај прошли изглед лица. Мориса стеже неодољива потреба да ожпвп ирошлост, да јој отргне неколико од оних неповратних тренутака. Зажелео се њених румених уста којих се некада дотнцао. Привуче себи девојчине руке; али се она отрже и извуче така одлучно да Морис и не покуша да је задржи. — Видите ли да ме више не волите! рече он. Она устаде. Да би од њега сакрила своју узнемиреност. нретварала се као да тражи неки комад у једној музпчкој свесцњ Морис је стиже. Хтео је још да говорн о .оно>т* што нх је раздвајало; сад га ништа не би спречило. — Зашто кажете да ме волете као и некада, кад мп недопуштате ни ситнице које од вас тражим? Она му се, утишанија, окрену. — Данас немате више права да то од мене тражиге, рече. Морис, изненађен, не одговори ништа. „Дакле, она зна? Она је схватила, дакле?“ помисли он. Па онда: „Збнља, она је разумела. Глупост је да човек мисли да је она још дете.“ Одлучна девојчнна честитост дирну га. — У праву сте, Клара, рече он сетно, ја сам несавеснпк и глупак. Не буди вам због тога ua мене криво. То се впшенеће поновити... Опраштате ли ми? Она одговори: — Немам шта да вам одговорим. То је заборављено. — Сешћу на место одакле сам вас слушао. Одсвпрајте мп ионова други део Растанка. То ће ме новратитн н ја ћу одмах отићи. Она пристаде. Пошто је сео до ње, Морис је слушао. Тиха музика још је преводнла његов сан. Она је још болније говорила о неизлечивостп од нрошлости н немоћи да се ожпвп време једном проживљено; изазивала је немнрну ноћ будућности, без изласка и без циља. Дуварски часовник озбиљно откуца пола. Морис се, изнурен унутарњим узбуђењем приближи Клари. узе десну руку са самог пиана, докје друга продужила праћење, и стеже је.