Delo

3 в о н о Пољем легла ноћ и тама, У врх поља црква сама; Само анђб, сузна лика, Некуд гледа са звоника. Гледа поља, али ниђе Плода нема нит га виђе. Уз очева јака рала Блиједа су дјеца пала. Сан им љуби хладно чело; Мртво поље, мртво село. Анђо гледа, сузе рони, Па у старо звоно звони. Хладним мраком звоно бије, Ал га нико чуо није. Мирно, тихо, крви плава Само ћути, само снава. Анђо јеца, сузе рони; Мртвој дјецп звоно звони. Аленса Шантић. 21*