Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧР БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ (1880—1900 год.) БИЉЕШКЕ, УСПОМЕНЕ И УТИСЦИ II У врзинол колу. Помрчина је у велике била притиснула, кад је загребачки воз стигао на Ријеку. Одмах потражим лађу, која је изјутра, у недељу, требала да буде у Задру. Дувала је јака јужина, која ни у ријечкој луци није давала мира лађама. II ако је ријечка лука добро одбрањена од вјетрова, јужина је ипак толико јака била, да је допирала до у луку. То мени ништа није сметало, да снијевам најљепше снове. Нови Сад и Туцин-дан, послије првог утиска, дођоше на друго мјесто. На првом мјесту биле су ме заокупиле мисли о будућности Српства на Прпморју. Њему најприје, па онда осталом Српству требало је да посветнм . сву своју снагу. Али с ким и како? Хоћу ли у Задру и код Српства на Приморју наћи ону предусретљивост и ону искреност, које су потребите младом човјеку? Хоћу ли у Задру наћи икога, који ће знати и хтјети, да ме у муци савјетује, да ми искрено покуди какву ману или да похвали какву врлину? Па, какви су то људи, у чије коло ја идем и који ме зову да им будем коловођа? Многе од њих нијесам знао него по имену. По дјелима не, јер нпјесу урадили ништа добро, а да би се за њ чуло. Да ли ће тим људима бити по вољи, што су мени једнаци Срби и на Приморју и на Струми и Вардару? Да ли су ти Срби