Delo

314 д е л о широких груди и погледа, или не виде ли даље од свог кућног прага? Те и сличне мисли врзле су ми се будном по глави. Колико су год те мисли биле мени тешке и мучне, било је и других, које су ме заносиле. За политички и културни српски рад Задар није могао ни да се успореди са Загребом. Могло се и морало се ипак радити. Босна и Херцеговина нијесу биле далеко. На другом крају свијета нијесу биле ни Србија ни Црна Гора. Нико ми није могао брапити да радим на културном јединству цијелог Српства. Ако и не нађем на Приморју људи, који ће знати и хтјети, да ме савјетују у муци, потражићу за то старе своје пријатеље. Они ће и знати и хтјети, и моћи укорити ме за мане, а похвалити ме за врлине и упутити на прави пут, ако би с њега сврнуо. Кад ми догори до ноката, ако се увјерим, да нећу имати нових пријатеља, неће ме напустити стари. Пред мојим очима било ми је све равно до Цариграда. Чињело ми се, да неће бити препрјеке, коју нећу моћи савладати. На првом кораку искусио сам одмах велика разочарања. Неколико чланова административног одбора Српскога Гласа, који ме позвао у Задар, дочекало је долазак лађе, којом сам путовао. Послије првог поздрава, гдје сам огромним вишком враћао нека честитања, упитам за уредништво Српскога Гласа. Хтио сам одмах да почнем радити. Чланови одбора иогледаше се, док један рече: — Није никада било нарочитог стана за уредништво. Гдје се ви настаните, ту ће бити и уредништво. Ми немамо ништа да Вам дамо. Ви купите перо, папир и мастило, па оснујте ново уредништво и пишите. — Ви добро знате, — прекинем ја тај разговор, у нади да ће други бити веселији — да се лист не може издавати без новаца. Новаца треба за папир, за многе новине и књиге, за поштарине, за штампарију, па нијесам нп ја велики капиталиста, да могу живјети од својпх рента. — Биће новаца, — одговорише мн — јер увијек по мало прндолази од претплате и од огласа. Требаћете и Ви да се побринете, иа да се листу удари нова новчапа основа, у коју се не би такло без пријеке потребе. — Шта је са старом? упитам изненађен. — Слушао сам, да је о оснивању Српскога Листа сакуиљено неколико хиљада форинти. Тај новац пнје требало такнути. Тај је новац