Delo

316 Д £ Л 0 доондашње обичне натнисе. Босни и Херцеговини дао сам угледно мјесто. Побринуо сам се одмах, да о њима пмам чланака и извјештаја за сваки број, јер Српски Глас давно о њима није проговорио. Поздравио сам читаоце малом и скромном изјавом на трећој страни листа. Да се бура не дигне, или ако се дигне, да не буде јака, рекао сам у том поздраву: „На скупштини приложника Српског Гласа изабран је и одбор, којему је повјерена задаћа и да конДчно уреди питање о сталном уреднику овога листа. Послије неколико дана тај се одбор обратио к мени у Загреб, понудив ми, да се ја прпмим сталног уређивања листа. Желећи да помогнем нашој општој ствари онако и онолико, колико могу и колико знам, радо сам се одазвао том позиву, те ме ево, први иут, гдје излазим пред наш свијет, као уредник органа српске народне странке. Да ли сам и колико ли сам дорастао овој тешкој задаћи, најбоље ће показати мој рад. Рад човјечји је најјасније огледало његове душе. Рад оцјењује свакога, па ће мој рад на овом положају и мене најбоље да оцијени. „Програм листа остаје, наравно, исти. Овај ће лист и од сада, као и до сада, крчити трновити пут, којим је пошао већ од свог почетка. А да на томе путу буде мање трња и камења, све оне пријатеље овога листа, који су му то до сада били, молим, да и мене не забораве, да и мене помогну, па да једном будемо срећни и задовољни, гледајући лијепи плод нашег заједнпчког рада“. Било је, богме, буре и прнје тог мог поздрава, који је штамнап у броју од 8. (20.) маја 1897. Скорашњи изборни уговор српске странке са хрватском народном странком за изборе побланичког дома био је огорчио многе Србе на Приморју. Ко је год својом главом зпао да мисли, био је увјерен, да је то била само политичка трговина пеколико људи. Хтјело се задовољити Хрвате, да ниједан автономаш не пође у Беч као посланик Приморја. У томе се успјело. Србима, који су помогли да дође до тога, по нешто је дано, а по нешто је обећано. Потнуни чистац у рачунима Српскога Гласа раздражио јејош више и онако ватрену приморску нрпроду. Немирна приморска природа људи, који су менн бплн противни, узбујала је још више. Моји пријатељи опет скочише на моју одбрану. Гдје је год било Срба на Приморју, свугдје је било гонања п правдања. Неки су одобравали, а неки су осуђивали изборни