Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДННА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 325 другн чланак није био сама историја. Било је и хвале и замјерке, како сам ја мислио и ocjehao: „Први и поглавпти задатак нашега листа има бити одбијање нападаја и обрана Српства у опгате, а особито на Приморју; има бити буђење и његовање српске свијести, да нашој народности у Далмацији стечемо народне и политичке важности. Бранећи своје у туђе нећемо задиркивати, него увијек пред очима имати истину и правицу, и држати се начела: сваком своје. Поштоваћемо слободу савјести и вјерског исповиједања, јер се без ње божанствена нарав у човјеку не открива, јер сиљење савјести доносн жалоснијех пошљедица народном добростању и јавнијем одношајима. Слободу савјести ми имамо сврху свега и поштовати и бранити за то, што ће се усвајањем тога начела изгладпти вјерске опрјеке и мржње, које су биле убитачне по Словене, а особито по нас Србе, кицајући нам народност на вјерске странке. Благотворни уплив слободе уклониће и ту препону нашој слози, а ми га већ данас осјећамо кад можемо међу своје биљежити одабрану киту Срба католика, у којијема ћемо сигурно наћи пријатеља п од вјере и од узданице. Ради небратског и управ непријатељског поступања Хрвата и с ове и с оне стране Велебита, а обзиром на данашње наше стање и на правац данашње наше владе у овој половини наше државе, која се показује вољна, да изведе равноправност свију народности, ми тежње за сједињењем нећемо подупирати, него најодличније одбијати

„Овај је програм истакнут у првом броју овога листа. Ово је био програм првог српског лпста на Приморју и програм српске народне странке, која је овијем листом ступила на политичко поље. Кад је послије тринаест година покренут у Дубровнику други српски лист, он је примио овај исти програм својег главног друга, ступајућп с њнме за народну мисао договорно, сложно и постојано у једном смјеру, држећн се овога ирограма и угледајући се на досадашњи чисти, ноштени и законити рад овог органа српске народне странке. Чимјепокренут овај орган странке, још већом жестцном наставила се борба са противне стране против свега онога, што је Србину мило и свето. Тпјем нашијем старијем ненрнјатељима, којијема више ништа није било свето против нас, добро је дошло свако и најнедостојније средство, само да у овом нашем српском народу убнју сваки, и најмањи полет. II школа, и црква, н књнге, и Дело, књ. 46. • ■ 22