Delo

326 Д Е Л 0 новине, и јавни, и потајни рад њима је добро дошао, само да удуше природну струју нашу, која није хтјела да осваја, него само да одбија. „Клин се одбијао клином. Мушком руком одбијао се јуначки сваки нападај, али је противна страна ипак настављала ту борбу, јер је уз-а се све имала. Одушевљење и самопријегоревање нашијех бораца било је велико, било је и успјеха, било би га и још више, да се све није подигло против овог маленог дијела српскога народа У почетку наше политичке борбе одушевљење за Српство и за српску мисао било је тако јако и велико, да би сада наша странка бројала најмање двоструки број бораца, кад не би биле наступиле њеке прилике, којијема ми овдје на Приморју нијесмо били криви, нити смо их сами могли уклонити. Крв није вода. П ако је српски народ. као ни један други, одијељен многијем државнијем границама; и ако је раштркан на све четири стране свијета, ипак је сав сједињен духовнијем јединством. То духовно јединство, које се са свијем друкчије тумачило са нротивне стране, имало је и има великог утицаја на поједине дијелове народа. Напредак пли назадак једнога дијела, може и мора да утиче и на остале дијелове. Иначе људи не би били саставни дијелови великијех или малијех народа. „Мучна је била наша народносна борба. Још мучнија политичка. У политичкој борби једнни су израз народне воље и народнијех потреба људи, које народ одликује својијем највећијем повјерењем, па их шаље на саборе као сво.је представнике. Да наш народ на Приморју узмогне одољети оннјем тешкијем ударцима, који су падали на њ, био је присиљен, да при изборима пружи савезничку руку странцп, која се налазила на истом мучном положају као и српска странка. Наша је странка мислила, да ће тијем савезима моћи бар њешто да олакша свој положај и да савезничком помоћи добије опо, што сама није могла да добије. И ако је љута невоља нагонила нашу странку, да са другом углављује изборне компромисе, од тијех је компромиса наша страика имала мало, или пи мало стварне користи. У пошљедње вријеме разбило се и то. Наш дотадашњн савезпик, гдје пам је могао номоћи, радио је протнв нас са онијема, против којијех смо се заједвнчки борили. А гдје му је бпла потребита наша помоћ, ту је тражио, и ми смо били толико великодушни...., да смо га занста по каткада и помагали.