Delo

332 Д Е Л 0 слије скупштине била је, наравно, заједннчка вечера, на којој се много наздрављало и пјевало. Главне тачке статута биле су: „Организацпја српске странке на Приморју нзвађа се стварањем једног друштва на најширој подлози, чпји he статути бити поднесени и одобрени од државне власти. То друштво називље се Српско Братство са сједиштем у Спљету“. Смјер друштву био је: „Развијати и ширити напредак и просвјету међу српским народом особито на Приморју, у правцу просвјете изображенијих народа у либералном духу; одбрана српске народности особитијем обзиром на прилике на Приморју у духу и смислу законом зајемчене равноправности, и његовање онијех предања, обичаја и особппа, које српском народу дају онај особити биљег и значај, што су га кроз вијекове сачували и карактеризовали; народна душевна заједница на темељу народног права и народне слободне воље, искључујући историјска права, у колико се не слажу с народнијем правом“. Да се све ово постигне, друштво се мора бавити: о узгоју моралном и интелектуалном српскога народа у опште, а особито о узгоју са грађанског и политичког гледишта; о уведењу српскога језика и српскијех писмена у школе и у јавну управу, те и о оснивању школа; о питањима општинским, земаљским, било културне, било привредне, било трговачко-обртне нарави; о економним потребама народпим; о предлагању кандидата за царевинско вијеће, за земаљски сабор, за општинска застуиства и за трговачко-обртничке коморе. ГЈрограм велики, опширан и тежак и за милионаре какве, а камо ли за сиромашну шаку Срба. Чим се по ГГриморју чуло, шта је урадила скупштина у Спљету, настала је јака оиозпција. Они, који су били начелници, посланици и др. побојали су се, да не склизну са тих положаја. Многи су били протпвни Српском Братству, јер да није било смисла читаву једну странку, која је по спољашности била нешто, трпати у друштванце. Сриско Братство битисало је мало више од године дана. Дубровпик, одмах по оснивању, пјевао му је пјес.че. УСрпском Гласу нпјесам дао, да се проговори ни ријечи, ни протпв Српског Братства, ни њему у прилог. Одзив пије био никакав. Друштво се растопило, а да није ништа нп отночело, а камо ли учинило. Шта би тек било, да скуиштина није једногласно примила такву основу статута!