Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДПНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 333 Beh по том првом неуспјеху органпзацпје српске странке на Прпморју, могло се предвидјети, како he бити и у будуће. На скупштини у Спљету и касније хтјели су преотети маха неки људи, који су се тек били родили за политику. Старији људи, међу којима- је било честитих и поштених бораца, требало је да капитулишу, без икакве своје кривице. Неки млађи, а да за то нијесу имали никакве ни спреме, ни способности, ни заслуга. хтјели су да дођу на готово да заузму одмах нрва мјеста. Ради тога, била је у неколико оправдана опозиција Српском Братству. Видјело се и знало се по свему, да млађи, невјешти и незаслужни људи хоће да истисну старије, а да неки од ових то нијесу заслужили. Док су се на Приморју још више бунили и заплитали и онако већ збуњени и заплетени односи у српској странци, нијесмо могли мировати ни са Хрватима. У Карловцима је у то доба саборисао српски народно-црквени сабор. Сабор је отворен и одгођен краљевским рескриптом на мађарском језику. 0 таквим респкриптима било је већ говора у овим успоменама. II овога пута хрватске новине нападале су ради тога Србе. Кориле су Србе, да су они томе криви, ради ондашњег и пређашњег њиховог попуштања према Мађарима. Кориле су у првом реду барона Јована Живковића, који је некада био подбан у Загребу. Да будем на чисто и са тим питањем, пишем староме барону, да ме о томе извијести. Мало дана послије тога примим овај одговор: „Загреб, 4. (16.) — VIII — 897. „Штовани господине! „Како из Вашег цењеног листа видим, тамошње Јединство је у своме 60. бр. о. г. о мени ово донело: „У доба Мажуранића, дакле 1879., био је одјелни предстојник барун Живковић. Питање карловачког сабора спада у унутарњи државнп дјелокруг, а с тим је владао једини барун Живковпћ. Ако се дакле потписала та нагодба, потписао ју је ондашњи премје хрватске владе, Србин Живковнћ. Ако се донустило, да кр. комесар говори мађарски, то је допустпо Србин барун Живковић.“ Ово и још више тога пренијела је и панчевачка Народност у бр. 50. „Пре свега могу Вам јавити, да мени ни један од горња два броја до сада није до руке дошао; и то Јединство, јер