Delo

334 Д Е Л 0 амо и не долазп, а ту дерну панчевачку Народност, знајући неродољубиву цељ и порекло тога листа, овде нико и не држи, за то сам Вам врло захвалан, што ми приопћисте, шта Јединство каже. „Мени, као бившем предстојнику унутарњег одјела кр. хрв. слав. далм. земаљске владе, о тој т. з. нагодби или нагоди између пок. бана Мажуранића као заступника хрв. слав. далм. владе с једне стране и угарске владе или њенога министрапредседника с друге стране ништа није познато. Нити сам знао онда, а нити данас из властитога искуства знадем, ко ју је и када уговарао и с киме п ко ју је потписао, јер мени бан Мажуранић о томе не рече ни речи никада, и иити сам ја тај записник својим очима икада видио. „Но бан Мажуранић, кад од своје воље не хтеде учпнити, а он је сигурно имао и свога разлога, зашто је тај чпн у тај* ности држао. Није строго на то ни обвезан био, да мени ту ствар приопћи, јер је то спадало не у мој, унутарњи, него у ресор одјела за богоштовје и наставу, с којим одјелом мој одјел није имао никакве везе, наравно, да сам ја и по положају моме и као Србин требао о томе, као важном акту зем. владе што знати; алп бан М., иначе добре и попустљиве нарави, знао је такве ствари у своме нре дсј едничтву као тајну за се задржати, осим ако је и -у томе имао можда каквог другог тајног савјетника, о коме нећу овде да говорим; али доста је, да тај савјетник није био Србин барун Живковић. „То овде за сада истини за вољу, а ја се иначе не одричем одговорности за све моје чине код земаљске владе, а то не само као бивши предстојник, већ и за цело моје политпчко дјеловање кроз више од 28 година, које је пред целим народом једна отворена књига, из које би и штовано Једннство н његови другови имали што шта да науче. „Са особитим штовањем итд. „Ваш одани Барон Ј. Живковић“. Ово писмо износим сада први пут. Дека се по њему види, каква су се средства опда унотребљавала у борби Срба и Хрвата. Ништа није било свето, само да нас Србе што боље оцрне. У тој иолитнчкој н народносној номрчини појавила се за