Delo

8 Д Е Л 0 изменило. Какав меланхоличан призор него смрт најбољих владалаца палих под атентатима каквог сулудог створа! Александар II, Карно, Хумберт I, Мак-Кенлеј, каква серија! После смрти Александра II а пред вољом за независношћу коју Бугарска манифестоваше према Русу ослободиоцу, петроградска политика постаде мање племенитија. Тако, кад лорд Солизбери у 1895—1898. г. покушава заједничку акцију Европе да учини крај покољима у Јерменској, она се своди на егоистичне и циничне изјаве кнеза Лобанова. Констатујући дајесе Бугарска одупрла да је они нотчине, руска је влада постала’ непријатељски расположена сваком развијању слободнога народа и свакој уставној владп; одричући се сваке симпатије према браћи и Хришћанима на Нстоку, она мишљаше само на то да утврдн своју аутократију и да поруси народе, који су присаједињени њеном царству. Отуда је произашла дволична ситуација Јерменске и Маћедоније. Положај сличан по патњама народа; полсжај различан, с обе стране, другим околностима. Маћедонска је ствар компликована, помрачена супарништвом великих сила. Јерменска би ствар била нроста и јасна, кад би се, ван сваке политике, поштовала елементарна права човечанства и кад би Европа само хтела да учини крај овоме скандалу. Узмимо прво Маћедонпју. Прва је компликација, што се тамо боре четири или пет раса, трн или четири супарничке цркве или религије. Не узимајући у рачун правог Турчина, потурченог домородца Исламом и Арнаутина хришћанина и мусломана, Бугарин, (Словенин, прев.) доминнра готово свуда и располаже огромном већином. Грк је бројно јак само дуж обала и на југо-западу; Србин у планинским крајевима на северозападу. Додајте још онај занимљиви и индустриски мали народ, Куцо-Влахе, латинскога порекла и језика готово румунскога. Ове четири супарничке нације одвојене суједнаод друге мржњама више или мање непомирљивим. Свака има или би хтела да има своје свештенство, своју цркву, своју школску организацију, и, од једне до друге од ових народних цркава, појављују се или трају непрекидно ови конфликти, који од тридесет година на овамо, пуне телеграме наших листова. Да ли треба рећи да