Delo

СМРТНА КАЗНА 295 захтева примену смртне казне само онде, где постоји велика опасност од кривца; ипаче је треба избегавати као и рат, нриступати јој само у крајњој нужди. Не оспоравајући дакле држави право, да примењује смртну казну, он сматра да су разлози, којн се износе против смртне казне, сувише слабн: Они не могу опстати. Тако што се тиче њене непоправимости, нпје све апсолутно тачно. Има ваздан погрешака у жпвоту, које се дешавају, као на пр. ири вршењу операција хирурзпма н лекарима при лечењу, па нико не помишља, да забрани вршење onepamija и лечење. Што се тиче њене непоступности, наглог ирелаза, треба је примењивати само код оних дела, која то фактички заслужују, а то се да утврдити. Што се вели, да је без дејства — није истина, — само се оно тешко утврђује. Исто тако није истина, да она служи као драж за извршење и подражавање злочинстава. То није последица пзвршења смртне казне. Свет се интересује за злочинца, да види учиниоца ужасног злочинства, а не за извршење казне. Проф. права Гарсон вели, да се смртна казна тако ретко примењује у Француској, да она у ствари и не постоји; она је само теоријска казна. која више не служи за пример и нема ничег заједничког са правосуђем. Ипак се он боји, да законско укидање смртне казне не изазове моментано рашћење криминалитета. Он полази од гледишта, да законском укидању смртне казне треба да претходи једно дуже време фактичне аболиције смртне казне, што се постиже сталним — поступним — помпловањем осуђеника на смрт осуђених. Запрећење смртне казне остало би још у закону, али се она не би извршивала. Тек после 15 или 20 година могло би се пристунити законском укидању смртне казне. Он сматра, да је данас запрећење ове казне некорисно и уверен је, да она не спречава извршење злочинстава, које запрећује, али пренагљено укидање ове претње може да буде опасно с погледом на увећање криминалитета, што он претпоставља да избегне. Да овако мудро треба поступатп он се позива на Белгију, где је краљ Леополд I. 1863. г. помиловао све осуђенике на смрт, а његов син, данашњи белгијски краљ, није доиустио извршење ни једне смртне казне, што нпје одвело повећању криминалитета. Смртна се казна и овде изриче доста често, али се услед помиловања не извршује. Па и у самој Француској где се смртна казна фактички не примењује према женама, њихов се криминалитет није повећао.