Delo

СМРТНА КАЗНА 297 разно се и чувенн талијански ппсац Гарофало, као присталица њен, овако: „Навод, да he нројекат о укидању смртне казне бпти сигурно изгласан у Француској, јер се све државе једна за другом ослобођавају овог тешког терета гилотине, не изгледа ми тачан. Од великих држава, које су укинуле смртну казну, ја знам само Италију (с изузетком за војничке кривице) и Русију (с изузетком за војничке и политичке кривице). Друге државе, које су је укинуле, јесу Португалија, Холандија и Ру* мунија. Швајцарска, као што је познато, пошто ју је укинула, допустила је кантонима, да је могу увести, што се и десило. Несрећом Нталија има просечно ико 4000 убистава годишње, а Русија око 15000. Овај број ма да је апсолутно велики, инакје још пропорционалан популацији у сравњењу са бројем убистава у Италији. Енглеска на против (која је задржала смртну казну) са популацијом већом но у Италији, не бројп чак ни 200 убистава годишње". Према извешћу Грипи-евом од 22. X. 1907. г., законодавна парламентарна комисија, којој је поднет поменути пројекат на оцеву, изразила се против владиног предлога, подносећи нов предлог, по коме се смртна казна и овде замењује вечитим затвором; само се његово издржање друкче регулише. Он се има издржавати у централним француским заводима (maison de force speciale или quartier special d' une maison de force), где je осуђеник обавезан радити дању, било сам или у друштву, а ноћ има издржавати одвојено од осталих осуђеника. Комиспја се изразила и против ћелпјског система, као убиственог, и против депортације, као некорисне и непрактичне. Правдајући укидање смртне казне, комисија се позива на овај цитат великог француског кримпналисте Роси-а: „Смртна је казна средство крајњег правосуђа, опасно, које се може употребити само са највећом резервом, само у случају истините нужде, чије потпуно укидање треба желети, за што нам дужност налаже, да употребимо сва средства, припремајући оно стање ствари, које ће накпадитн укидање ове казне, иначе саобразне са сигурпошћу јавном и личном.“ Како питање о владином пројекту о укидању смртне казне, није решено, то је одмах за тим, 29. новембра 1907. г., поднео скупштпни један посланик нов пројекат о смртној казни. Овим се пројектом задржава смртна казна и ствара могућност њене замене вечитим затвором.