Delo

298 Д Е Л 0 Пројект је послат такође парламевтарној комисији за казнено закоподавство на оцену. Мотиви овога пројекта веле: Поред свега тога, што је републиканска левнца ставила у свој програм укидање смртне казне, и што је блага казна знак друштвеног напретка и што њени истакнутп правници траже њено укидање, ипак не би било опортуно у садашњим прпликама је укинути, нарочито носле умножених многобројних протеста поротних судова. Овде се чини истовремено користан п паметан предлог да порота решава и о величннн казне, а не само о кривици. Тнме би се створио поступан прелаз ка постепепом укидању смртне казне, јер ако је укидање смртне казне друштвеиа корист, поротници he на њено место поступно уводнтп доживотни затвор. А сваком напретку треба тежитп поступно и саобразно постигнутом искуству. На тај би начип смртна казна постала изузетак, законодавац бп пспунио дело друштвеног напретка без вређања јавног мишљења, које се сада противи укидању смртне казне. Питање о укпдању смртне казне, и о њеној замени, није, дакле, нп изблиза прпведено у Француској своме решењу. Оно не стојп боље пи у Немачкој. II ако је реформа казненог права у овој земљи на ирагу, овим се питањем у садашњости правници мало баве. Судећи по политнчкој констелацији мучно да he се овде укинути смртна казна. Oua пма још увек и овде јаких присталица у свима слојевима друштва, нарочито професорима права. Од новијнх предлога (1903.) вреди поменути мишљење проф. Бара, који предлаже задржање смртне казне: а) за убиство цара или ког савезног владаоца, као и за покушај таквог убиства, ако би исти био скопчан са тешком телесном повредом; б) за осуђеника на вечпту робију, ако на истој изврши какво убиство; и в) за случај поновне осуде за убиство, после издржане осуде тог ранијег убиства (поврат у ширем смислу) или у случају осуде због више убистава. V.V. Историја нашег казненог законодавства срасла је са установом смртне казне. Од доласка у ове земље, па за све време постојања старе државе, па после и за време ратовања под Турцима, и на послетку у обновљеној Србији смргна је казна била