Delo

302 Д Е Л 0 Овај прпнцип значи, да се према Уставу не може увести казненпм закоником смртна казна за политичке кривице. Али овај прпнцип није до краја изведен. Уставотворац чини одмах извесне изузетке, наиме допушта, да се смртна казна може увести казненим закоником за случаје извршеног или покуша* ног атентата на личност владаочеву и на чланове његовог дома; за случаје у којима поред политичке кривице има још какво кривично дело, које се казни смрћу; и на послетку за случаје које предвиђа војни казнени законик. Стварањем ових изузетака уставотворац је, — без обзира на то, што оваквом формулисању овога члана устава није било места, јер се са гледишта науке казненог права не може одобрпти после пос-тојања чл. 29. Устава од 1901. године, која је одредба била боље редигована, — знатно смањио, тако рећи унпштио значај постављеног принципа укидања смртне казне код политичких кривица тако, да за садашњост није било потребе а готово ни за будућност за уношење овакве уставне одредбе. Ово у толико пре, што све остале политичке кривице, ван оних које чине изузетак, нису такве природе, у односу према осталим обичним кривицама запрећеним смртном казном да би се могле запретити смртном казном, и што је већ сам казнени законик према Уставу од 1901. године био ранију смртну казну за таква дела заменио робијом. Ова је замена била природно довођење у склад ових кривичних дела са осталима и равномерно одмеравање казне према тежпни кривице. Корисност овог уставног наређења остаје ипак у томе, што се j новом законику из каквпх политичких разлога, не може увести смртна казна за политичке кривице, које су некад њоме кажњаване (на пр. у § 83, 8-4. 85. казн. зак. до 13. V. 1902. год.). Али истовремено овај факат, што је учињен изузетак, да се за предузеће покушаја атентата према владаоцу, лншења слободе и прогонства истог и насиља према њему (§§ 87 и 91. а.), може бити осуђено на смрт, доказује нам, да се код нас, поред свег демократнзма и борбе за поштовање личне слободе и личности човечије, још нпје начисто са значајем политичких кривица и њиховим односом према осталим кривицама. Овде постоје три гледишта: а.) политичке се кривице могу казнити смрћу као и обичне и б.) политпчке се кривице не кажњавају смрћу а обичне се кажњавају, и в.) и једне и друге се не каж-