Delo

326 Д Е Л 0 — Једва и ти стиже! — рече она пружајући му руку. Он јој пољуби руку и седе до ње. — У опште видим, да је твој пут испао добро, — рече он. — Да, веома, — одговори она и узе му причати све из почетка: путовање с грофицом Вронском, долазак, случај на станици. Затим псприча како је прво сажаљевала брата, па снају. — Ја мислим да се такав човек не може правдати, па ма он био н твој брат, — рече Алексије Александрович строго. Ана се осмехну. Она је разумела да је он то рекао зато да докаже како га никакве родбинске везе не могу спречити да искаже своје искрено мишљење. Она је знала ту особину свог мужа и волела ју је. — Мило ми је што се све добро свршило и што си дошла, — настави он. — А шта веле тамо о новом закону с којим сам продро у Државном Савету. Ана ништа није чула о том закону и би је стид што је тако лако могла заборавити на оно, што је за њега било тако важно. — Напротив овде је то начинило много ларме, — рече он осмејкујући се задовољно. Она је видела да Алексије Александрович жели да јој каже нешто прпјатно о тој ствари и она га поче запиткивати, наводећп га тиме да јој прича. Он јој с истим задовшвним осмејком исприча о овацијама, које му због тог приредише. — Веома ми је било мило. То доказује да се најзад код нас почиње разумно и одлучно схватити та ствар. Испивши другу чашу чаја с повлаком и с хлебом, Алексије Александрович устаде и пође у свој кабинет. — А ти ниси нигде била? Јамачно ти је било досадно. — А, не! — одговори она и устаде да га испрати кроз салу до кабинета. — Шта сад читаш? — упита га она. — Читам сад Duc de Lille, „Poesie des enfers1", — одговори он. — Ретка књпга. Ана се осмехну, као што се осмејкују слабим странама омиљене деце, узе га под руку и испрати до врата од кабинета. Она је познавала његову навику, која му је сад постала прека потреба, а то је да у вече чита. Знала је да и поред службених обавеза, које су му одузимале скоро све време, он је сматрао за дужност да прати све што се појави значајно у духовном свету. Знала је такође да су га у истини занимале политичке,. 1 „Паклене песме“ од херцега де-Дила.