Delo

АНА КАРЕЊИНА 325 Александрович у фраку, белој машни с двема звездама1, јер је одмах после ручка морао ићи. Сваки тренутак живота Алексија Александровича био је заузет и распоређен. II да би стигао да уради оно што је сваког дана требало урадити, он се држао најстрожије тачности. „Без журбе и без одмора,“ била је његова девиза. Он уђе у салон. поздрави се са свима и брзо седе, осмејкујући се на жену. — Да, свршено је с мојом усамљеношћу. Не можеш зами^лити како је незгодно (он нагласи реч незгодно) кад човек мора да руча сам. За ручком разговарао се са женом о московским стварима, распитивао је, с подсмешљивим осмејком за Степана Аркадијевича, али се је разговор већином водио заједнички о петроградскпм службенпм и друштвеним пословима. После ручка он је провео по сата с гостима а затим, стиснувши опет с осмејком руку жени, изађе и оде на седницу. Ана не оде овог иута ни кнегињи Бетси Тверској, која је звала на посело, чим је дознала да је дошла, нити оде у позориште, где је за то вече имала ложу. Она није отишла поглавито с тога што хаљина, на К0ЈУ Је рачунала, није била готова. У опће, кад је после одласка гостију разледала своје хаљине, Ана остаде веома незадовољна. Пред полазак у Москву она, која је била врло вешта да се лепо, а срезмерно јевтино носи, дала је кројачици три хаљине да их преправи. Хаљине је требало тако преправити, да их нико не би могао познати, и оне су требале да буду готове још ире три дана. Међутим две хаљине никако нису биле готове, а једна је била преправљена друкчије, а не онако како је хтела Ана. Кројачица је дошла да се објасни и доказивала је да ће тако бити боље, и Ана се наљутила тако, да ју је после било стид да се тога сети. Да би се умирила, она оде у детињу собу и цело вече проведе са сином, намести га сама да спава, прекрсти га и покри јорганом. Мило јој је било што није отишла никуд и што је тако лепо провела то вече. Осећала се тако лако и мирно, тако је јасно видела сад да све оно, што јој се на путу чинило значајно, није било ништа друго до обичан ништаван догађај у животу, и да она нема чега да се стиди ни од кога, нити од себе. Ана седе код камина с енглескнм романом у руци и очекиваше мужа. Тачно у девет и по чу да он звони и за мало па он уђе у собу. 1 орденима.