Delo

БАЛКАНСКА КРИЗА 337 дано, пошто је отварање нових саобраћајних путева у првом реду предузеће економске врсте. Али није мање истинито пи то, да пруга која ће везати Босну с Митровицом има и други смисао и други значај. Врлојесрећно нађена реч „железничка политика“ за једну методу која економском надмоћношћу доводи до политичке превласти; железнице су одлично средство империјализма. Пруга Сарајево—Митровица железница је за господарење, царевинска. II Извољски, чији смо говор од 18 априла добили у тренутку кад је овај чланак већ био у штампи, потврђује то готово истпм речима, и он додаје: „Она се може ценитп само тако да Аустро-Угарској даје неоспорну надмоћност на Балканском полуострву.“ Већ је све казано о Drang nach Osten, о продирању немачком према истоку, и о његовим опасностима. Солун је природна излазна тачка тог германског кретања к истоку, које се датира још од првих Хабсбурга и од Карла Великог. По неки пут се чак и преувеличавала опасност од спуштања аустријских бајонета према Јегејском мору. Drang је за Аустрију једна врста далеког програма, идеалног, који, као и руско спуштање према Цариграду, може имати ту судбину да никад не достигне свој циљ. II ова главна и стална намера да се директно дође у Солун нреко Босне и Митровице извесно је и одлучила барона Ерентала да похита с грађењем железничким, али слободно је запитати се да ли нису и други разлози, непосреднији и неодложнији, утицали на њега да учини нешто и ако му се нису могле измаћи из вида незгоде тога. Свакојако није се заборавило на сукоб економски и политички између велике Аустро-угарске царевине и мале краљевине Србије: та борба се недавно завршила потписивањем једног трговинског уговора. Тај уговор је врло користан за Аустро-Угарску, али сам тај факат што је моћни сусед, који је ласкао себи да ће Србију приморати на безусловну капитулацију, најзад пристао да потпише један уговор ко.ји садржи узајамне користи, представља сам собом дипломатски успех Србије. Ова је засведочила своје самоопредељпвање, своју решеност да остане господар како своје унутрашње политике тако и својих спољних односа. Бечки кабинет био је навикнут да се сусреће са Србијом послушнијом и мање поноситом. Аустро-српски сукоб и отпор мале краљевине дубоко су