Delo

Н О Ћ Поздрављам тебе и твоју самоћу, Твој шум п златни повратак звпјезда! Кб птице, к'ад пх гоне са гнијезда, Ја бјежим тебн, јер покоја хоћу. Једва сам чекб на ове тренутке С немпром срца и са болом грудп! Ја сам снт вреве и досадних људн П празног доба што нам рађа лутке. Ожпви мене, ноћи богом дана! Ступи тнхо и преко мојих рана Положп твоје меко, топло крило! Узми ме, дигни и са мном одброди Негдје далеко, незнаној слободп, Гдје нигда није ових људп било! S'r* Алекса Шанти£