Delo

БЕЛЕШКЕ Забавник Српске Књиж Задруге. Српска Књижевна Задруга покренула је поново свој Забавник. Прва књига, која је већ изишла, јесу Приповетне књ. III, у којој се збпрцп налазе ови преводи: 1. Иван Цанкар, Из предграђа, са словеначког — Урош Г. Џонић. 2. Петко Тодоров, Кућа, с бугарског — Јер. Жпвановпћ. 3. Ј. А. Карађал, Између два савета, с румунског — Дпмитрије Наумовић. 4. Антон Чехов, Црнп монах, с руског — д-р Јован Максимовпћ. 5. Клеменс Јуноша, Крпа, с пољског — Милорад Јанковић. б. Јулије Зејер, Инултус, с чешког — Зорка Ховоркова. 7. Лудвпк Анценгрубер, Кец треф, с немачког — Лепосава Бошковићева. 8. Август Стриндберг, Ј е с е н с немачког превода ппшчева — Хенрпк Лилер. 9. Рудјард Киплинг, Зодијакова деца, с енглеског —Драгомир М. Јанковић. 10. Проспер Мерпме, Партијатриктрака, с француског Боривоје Ј. Поповић. 11. Евсесије Бласко, Д в о б о ј, са шпанског — Светолик Поповић. 12. Габриеле д’ Анунцпо, Крај мртваца, с талијанског — Миодраг Ристпћ. 13. Ушаке Заде Халпд Зија бег, Алијпна кола, с турског — Богдан Раденковић. 14. ФеренцХерцег, Вптез од струне, с мађарског — д-р Мита Лукић Књига ова пма 15V2 штампаних табака, у лепим платненпм корицама, и стаје за задругаре свих врста само Р50 дин. односно круна, за незадругаре 2'50 дин. оцносно круна. Неколиио завода и установа за народно васпитање. — Описи и белешке Павла Ј. Мајзнера, Београд, штампано у Државној штампарпјп Краљевине Срби.је, 1908. Цена дпнар п по илп круиа и по. Б. 8-а 168. с. Садржај: 1. Покретнп музеј очигледпих ередстава у Петрограду.- 2. Друштво дечјих прпјатеља у Бечу. 3. Васпптнп завод у мраморном дворцу у Петрограду. 4. Школа у борби протпв алкохолизма у Белгијп 5. Мајски савез. 6. Склонпште и братство у име царице небесне у Петрограду. 7. Капља млека у Стокхолму. 8. Друштво св. Вићентија у Бечу. Циљ је ове књижице, као што се вели у предговору, расветлптп појам тога васпитања и очигледно представити, да се народно васпптање тпче масе народа, не т. з. прпвилегованих друштвених класа, којима за васпптање подмлатка стоје на расположењу гимназије п друге школе и сва потребна средства, да оно чини особито широко поље, на коме се рад на свакој тачки мора добро организовати; да, даље, п најбоља народна школа представља само тек једну од врло многих мера у читавој системи народноваспитних мера: да оно тражи прегрдних новчаних жртава да, даље, нигде нп у једној земљп нити очекују нпти смеју очекпватп све само од државе, општпне и цркве, него да је неизбежно потребна приватна иницијатива, колективан рад и лично uoжртвовање и, најзад, да садашње