Delo

ПЛАВОЈКА 95 криће давале поуздан, необорив доказ? Па онда понашање његове жене? Оно њено узбуђење, у почетку; њена дрска поуздапост, доцније, кад ју је он разуверио својим лажима? Како је био луд! Ох! како је добро учинио што је ушао у тај стан! Како је добро учннпо што није допустио да га занесе гнев и нестрпљење! Ох! како ће миран бити, сад, да би још што дознао од Бијанкијеве; како ће бити опрезан и мудар, не би ли се, што пре, ако је могућно још данас, састао са својом женом. Боже! каква радост! Наћи се с њом, лице у лице, горе у оној палатици, довикнути јој: — Куртизанко! — и пљунути јој у образ! Има дакле та чудна врста среће! Болесне и сурове среће коју нам, после кпњења у сумњама, ствара добијена извесност да смо савладали иајвећу препреку, и поуздан изглед на брзу и дивљу освету. Докле је сад иосматрао слику, унапред уживајући у освети, обузимао га је један једини осећај: радозналост. Како ли се то његова жена сурвала тако ниско? То је питање био себи поставио мало час. Али га је поставио да би могао одговорити: Не, није пала тако дубоко, није могућно. Поставио га је да би оправдао сумње и страх што га беху обузели, наједанпут, кад је хтео да закуца на вратима Бијанкијеве. Међутим сад га је понављао себи самом са живом жељом да сазна, да види, степен по степен, све степене грехова, понпжавања, гадости које је Аделина морала прећи докје дошла до подводачице. И докучиће пх! Докучиће их од ње, сутра, за неколико сахата може бити. Мораће да говори! Мораће се правдати, објашњавати, нричати како је и зашто то чипила. Ох! у том тренугку, ухваћена изненада, неће имати кад да састави одбрану која би се оснивала на лажи. У том тренутку испуњеном страхом, ужасом, нашавшн се пред њим, пред својим мужем, биће искрена. Јер човек је у страху искрен. И у њеном животу биће, зацело, какав чудан, болан или ужасан догађај који ју је увукао у то блато. Неки догађај који му је непознат, који се, може бити, тицао и њега, у коме је био глумац и не знајући, којега је био жртва и не опажајући то. Или је тај пад био неизбежна и кобна последица прошлости, коју он, кад је узимао Аделину, није познавао нити је тежио