Delo

102 Д Е Л 0 у Милану, по свршеној школи, никад нисам жалила за тим животом; напротив! Али сад кад морамо живети одвојене, верујеш ли ми? плачем за њим. Волела бих и завод но да будем далеко од тебе... Тамо смо, барем, заједнички, потпуно саме проводиле више сахата у разговору. Шта ли радиш у овом тренутку? Да ли мислиш на мене? У кући ништа ново. У вароши, мало или ништа. Тетка ми тражи мужа. Банкар, Тото, помаже јој. Јадници, натражиће се сити! Лепушкаста сам... (ти си ми то говорила, и ја сам ти увек веровала!) али немам ни паре мираза! Бијанка моја, немој бити љубоморна: мужјејош далеко... врло далеко. А шта је с тобом? А? Тај изненадни одлазак учинио ми се помало тајанствен. Твоја мама рекла ти је једног лепог, једног ружногдана: „Хајдемо у Париз“. И, речено учињено, сели сте у воз и отишли! Зашто? Ујак? Какав ујак? Ко је икад говорио о каквом ујаку?... Знало се да твоја мајка има у Паризу познаника, пријатељица. Али ујака?... Кажи ми истину: хоће ли то да теудаду?Дате удаду за сина неке тамошње пријатељице? Кажи ми истину, преклињем те. Реци ми јесам ли погодила. Знам да то не могу спречити, немам права; али барем да знам шта је у ствари. Ето; изгубила сам и оно мало веселости што сам још имала! Сад сам уобразила да се нећеш више вратити. Да ће се та три месеца, колико сте одлучили да тамо останете, претворити у шест, дванаест, стотину! Кажи ми истину. Разумела си све. Међу нама не сме бити тајни. Пиши ми одмах. Љубим те. Адел .... Недеља, 14. маја 1884. Боже, како ме је обрадовало твоје писмо, Бијанка моја! Збиља, да ти кажем док нисам заборавила: немој ми више писати на теткину адресу. Пази: пиши ми што можеш чешће и писма упућуј на госпођицу Аделину Оливијери poste restante. Нашла сам пута и начина да одлазим по њих. Имај на уму да hy их читати сама. Имала сам муку синоћ, док сам успела да не покажем твоје писмо тетки! Како да јој покажем?... Зар ниси помишљала? Јеси ли, дакле, разумела? Аделина Оливијери poste restante.