Delo

106 Д Е JI 0 боље бити, на делу свакога дана. Краљевина Србија и Отоманска империја нису неки удаљени чланови међународне заједнице, растављени дубоким морима и пространим земљама, без непосредних међусобних веза. Ми смо пре свега непосредни суседи. Готово четвртина целе наше границе, и кад Босну не узмемо у рачун, сучељава се с отоманском; од наших тринаест пограничних округа, пет их је према Старој Србији. Beh по томе многи наши интереси зависе од нашега јужнога суседства. Доиста ми врло добро знамо колико је Србија патила и штетовала од досадашњега разривенога, чисто средовечнога стања у суседној царевини. Без обзира на наше националне невоље, наш је политички и културни, нарочито наш привредни развитак стално ocehao штету од тамошњега стања. Сав пространи погранични простор горе је него затворен. На ветшком делу њега насељени су с отоманске стране Арнаути, а с њима живимо већ тридесет година на пушци и ножу. Тамо се редовно лије крв с обе стране. Пограничнога трговинскога и другога саобраћаја нема никако. Њега замењују грабеж и кријумчарење. Остала трговина прелази само преко неколико тачака. Зато поширок појас наше земље према југозападу, добра седмина целе тернторије државне, и ако већим делом спада у најплодније крајеве наше, само животари, у зебњи, без полета. Па и иначе Србија и Отоманска живе, у саобраћајном погледу, као да нису два суседа.1 А колико је ту штете за нас, као и за њих, лако се домислити. Не само то, него несређене прилике у Старој Србији и Маћедонији бацају Србији на врат сваке године по коју хиљаду наших сународника испреко плота, који голе душе, неписмени и непросвећени, потиштена духа и ропских навика падају као тешко бреме Србији, снижавајући културни и политички ниво њена становништва и намећући јој стално велике материјалне жртве. II са те стране дакле ми имамо разлога радовати се догађајима који стављају у изглед нове прилике и ново стање у реченим пограничним областима суседне царевине. А поред свега тога ми се, као стари заточници солидарности која треба да влада међу балканскпм народима, надамо још да ће уставни пренорођај Отоманскога царства, ако буде изведен како људска 1 Треба признати да је томе једним делом крив и досадашњи систем наших трговинскпх уговора који су вештачки упућивали сав наш саобраћај на север.