Delo

ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА 107 правда очекује, пресећи туђинско мешање у балканске ствари и онемогућити остварење освајачких намера и прохтева којп иостоје према лепим областима између Лима и Босфора. То су у кратко разлози који ме као грађанина краљевине Србије покрећу да честитам смелим нрегаоцима који онако срећно и умно изведоше своје велико дело и засноваше ново стање у султанову царству, и да од срца пожелим да оно донесе сваку срећу народима отоманским, као што је било и с другим народима у којих су уставне слободе смениле апсолутистички притисак. Истина, то ново стање није још утврђено; оно без сумње има да прође кроз много искушења, има да савлада много тешкоћа. Ипак ја нисам онолико песимист колико неки наши политичари у скупштини и ван ње. Доиста нолитички развитак и културни развитак, па ако хоћете и привредни развитак у суседној царевини морају бити извор многим тешкоћама за правилно функционисање уставнога апарата. Али баш оно што је један од говорника у народној скупштини нстакао као главну сметњу за одржање новог уставног стања мислим да не постоји и да неће бити узрок да пропадне овај нокушај отоманске уставности. Тај је посланик тврдио, како Турчпн седи и ништа не привређује, држећи се ваљда познате Драгашевпћеве песме да раја ради а Турчин се слади. Доиста је то тачно казано за Турчина освајача у нашој српској земљи; али има са свим другојачијих Турака у својој земљи, као што сведоче многобројни очевици. Турчин је у Анадолији радап, честнт, исправан човек као који му драго други поштен човек на свету. II имајући на уму стање и прилике у томе језгру и колевци како Отоманске царевине тако и османлискога жнвља, налазим извесне мотиве за веровање да ће се ово ново стање у царевини иоред свих тешкоћа које га неминовно очекују, поред свих трзавица и криза које ће се неминовно јавити, ипак одржати и завршити консолидовањем новога уставнога реда. При томе не заборављам да се уставни покрет није јавио у Анадолији него у нашим крајевима: то инак не би имало значити да уставност неће ухватити корена и у Ападолији, где је један знатан део земље свакако и у културном и у привредном погледу већ до сада изједначен с напреднијпм делом јевропске Турске. А слобода је крилата и врло прилепчнва; она не зна много ни за граничне преграде између држава, а камо ли између покрајина једне исте земље. А кад и Анадолци једном