Delo

118 Д Е Л 0 Уметничког Удружења". Ми би доиста равнодушно могли прећи преко критике г. Ћурчина, да нам је он приказао само своје утиске са прве изложбе „Српског Уметничког Удружења“ без других тенденција. Али пошто је он у много опширнијој форми представио српској читалачкој публици, врло нетачно, постанак Српског Уметничког Удружења и његов будући рад, и то све пристрасно у корист друштва Ладе, ми сматрамо за дужност да његове изнете информације, добивене од пристрасних фактора, не само одбијемо од Српског Уметничког Удружења, но да их и утврдимо, да су исте посве тендециозне. Из унапред побројаних тачака, узетих из правила Српског Уметничког Удружења, јасно се провиди циљ као и постанак истог. Стога су недостојне клевете г. Ћурчина, када тврди, да је Српско Уметничко Удружење постало само узпркос Лади. Што се тиче његове жеље, да би корисно било, да се сви југословенски уметници удруже те да заједнички раде, ми п сами гајимо а несумњиво је, да томе циљају и то исто желе и сви други југословенски уметници. Само је питање, када и на који се начин може постићи то зближавање? Јер, није довољно само да се национално политички интереси удруже, већ да се и код уметника задобије нужна колегијалност и међусобно поверење, без којих се ниуједној културној установи не може ићи напред. Прва југословенска изложба, која је била 1904 год. код нас у Београду, оставила нам је пример, једног кратког успешног рада Југословенских Уметника и то за време док су истом руковали њени прави иницијатори — наши млађи просветни људи. Стога доцније, када су исту прихватили наши уметници који у ствари нису ни из ближе посвећени били самој идеји, ствар је пошла у назад и за две-три године рада дошло се до великог цепања и распадања на штету исте. Незадовољство Ладиних чланова, како код Срба, тако и Бугара, Хрвата и Словенаца, долазило је из неповерења према истакнутим њеним коловођама, који су поверену им заједнпчку ствар експлоатисали на разне начине а у корист својих личних прохтева, као и због рђавих статута, који појединцима иду у прилог а другима су од штете. Из ових узрока дакле одстрањени су из Ладе наши најбољи уметници: г. г. Буковац, Видовић, Јовановић, Мештровић, Медовић и други. Стога није довољно само рећи, да су Српско Уметничко