Delo

БЕЛЕШКЕ Земљорадничка задруга у селу Радичеву. — Као 4 свеску „Књига Народних Новина“ штампао је Ж. 0. Дачпћ „Земљорадничка Задруга у селу Радичеву". Проста прича из живота нашега народа. Веоград. Издање уредништва „Народних Новина" 1908. год., у 8°, стр. 30. Цена 0,20 дин. — У овој књизи прича се како је село Радичево било на врло рђаву гласу са рђава живота својих сељана. Мало се радило, много се пило, коцкало, свађало па п тукло. То је тако трајало док у том селу није иостао учитељ некакав Миливоје, млад човек, који је пошао у народ са најлепшим идеалима п жељама за народ и његово добро. Видећи такве људе, предузме да их уреди. То је учинио оснивањем Земљорадничке Задруге. Скупљајући најпре само добре и уредне људе, дајући им свакојаке паметне савете, успеоје да их научи раду, уредном животу и штедњи, тако да су ти људп брзо посталп добри домаћини. Мало по мало у Задругу су улазили и другп, пошто су се оставили неуредна живота, тако да је учитељ успео да цело село поврати на добар пут живота. Причаје написана врдо лепим језиком у простим народппм стилом, тако да је свак може лако читати и разумети. Стога је ми најтоплије препоручујемо свакоме не само да је прочита, него и да је растура у народ, којп ће из ње извућп врло корисних поука. Ч ИТУЛ> А СоФија — Цоца ЂорђевиБ. — После десет година рада, напредовања и стварања у Народном Позоришту, 26 овога месеца умрла је Софија — Цоца Ђорђевић, у 28-oj год. Сувише рано, пре но што је дала све оно што је могла дати и што се очекивало од ње. Њена каријера била је каријера једне младе велпке глумице и уметнице; ишла је све на више, брзо и лако; али физичка снага њена била је мала да је изнесе на висину којој је тежио њен дух. Њене симпатије и тежње биле су веће од животне снаге њене. Ми смо били већ поодавно знали да је слаба, али смо је ипак гледали у њенпм великим улогама. Воља за животом у њој је увек само тињала, док је воља за позориштем њом господарила. II онда кад је била већ озбиљно болесна, опет смо је виђали на позорници, п ако у мањим улогама; наједанпут, са свим ненадно, чулп смо да гостује у Нпшу и Пожаревцу, да тамо приказује своју трагичну Маргариту у Драгани, да најжалосније умире тамо као Мими у Чергашком животу. II готово смо се били обрадовали. Помпслили смо да јој је много боље, да јој је добро. Она дакле није хтела да зна за одмор; осетила је да јој је мало придошла снага п отишла је тамо, јер је Народно Позориште имало одмора. Али одмах после тога чулп смо да је у бањп. А 26 јула чули смо да је и она легла да се одмора — за увек! Тако је свршена трагедија њена живота. II ту своју трагедију она је пзвела потпуно на свој начин. Смрћу њеном наше Позорпште изгубпло је много. Изгубило је пре времена једну оригиналну глумицу која је постајала великом. Ми не можемо за сада рећи све што би се имало рећи о њеној уметничкрј снази и о њеним заслугама за наше позориште, али ћемо се тој дужности одазвати у идућој свесцп „Дела“. Власник и уредник Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). Доситије Обрадовић — Штамнарија Аце М. Станојевића (Чика ЈБубина улица бр. 8)