Delo

КГИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 127 то значи да на сваки од тих узрока пада извесан део потпупе одговорпости целог низа. Дакле одговорност је могућа и на детерминистичком становишту, само што та одговорност није апсолутна, већ делимична. Према томе имамо две врсте одговорности: потпуну индетерминистичку и делимичну детерминистичку. Отуда излази да је свесни субјект двоструко одговоран и то „својим чистим ја као становник духовног, а својим садржајним ја као становник несвесног материјалног света.“ Прелазећи на одредбу појма моралне одговорности нисац утврђује могућност њену искључиво на индетерминистичком становишту. То долази отуда што морални ред ствари не пада уједно са природннм редом ствари. Утврдивши то писац показује даље да се и основни унутрашњи морални феномени свести дају схватити само на индетерминистичком становишту. Четири су таква феномена која писац расматра: осећање греха (одн. заслуге), осећање кајање (одн. моралног задовољства), осећање дужнотти и савест (види и. д. стр. 121—132). У трећем одељку писац третира појам крпвичне одговогност. Излагање тога одељха ми због његове стручности изостављамо у овом случају. Важност овога дела нпје само у томе што је стручњацпма пружен један извор мисли, већ је оно од интереса и за ширу публик.у. Нема ннједног питања о коме се више код нас говори почев од матурантских друштава, па до најотменијим салона, него што је питање о слободи на ипак се ни о чему погрешније не суди до ли о истоме. Из свега се види колика је добпт за српску књижевност од овог дела. Ник. М. П. *0+