Delo

ПОСЛЕ СВГШЕНИХ ТРГОВИНСКИХ УГОВОГА 135 љама, радп којих се гради, пружи еквивалентне погодбе за трговање, а хоће ли се по њему радити или не ствар је других услова. За нов уговор се може рећи да испуњује те услове и не садржи у себи ништа, што би се могло сматрати као нарочита бенефиција дата од стране Аустроугарске Србији или обратно, као што је то случај раније био, кад су диференцијалне тарифе у пограничном великом саобраћају постојале, које су оправдања^ имале у захтевима политике а не економије, јер их ова последња диктовала није. Замена извоза живе стоке извозом меса за нас је добит и Србија има да благодари новој струји у политици уговора трговинских, заштити аграрнпх производа у земљама индустријским, што ће се у будућности курталисати таквог баласта, као што је жива стока, са којпм је у прошлости просјачила уговор од суседне монархије. Из трговине све треба уклонити што се не тражи на пијацама, и што тешкоће само може створити нашој земљи при будућим склапањима трговинских уговора. На ово ћемо се питање вратити доцније, јер оно за себе заслужује пажњу, пошто.јењима дато главно обележје старим уговорима. Из овога, што је довде речено, јасно је да наш уговор има у себи све оно што говори у његову корист, има услова и погодаба за трговање између нас и суседне монархије. Тај уговор наговештава нове односе и нов проценат нашег увоза и извоза у Аустроугарску, који ће се по свој прилици разликовати од ранијег обима нашег међусобног трговања. Уговор је такав, какав је могао бити, кад је Србија заштиту индустрије и транзит истакла, као одговор на немогућност улажења у дискусију впсоких ставова за аграрпе продукте, којејенова трговинска ера набацила и суседној монархији. При критиковању овог уговора нарочпто се ударило гласом на високе тарифе за наш извоз и пребацивало влади што се на то пристало, наводећи да ће то бити сметња нашем увозу у Аустроугарску и узрок ниских цена пашпх нродуката. Ове је приговоре тешко сузбити кад би Србија била упућена само на тржиште суседне монархије, јер се онда не би могло до краја бранити гледиште о томе да потрошачн сносе све дажбине па и оне које долазе од царине. Но како за извоз нашпх многих артикала остају пијаце земаља где нема пикаквих или врло малих царина, камо је за време неуговорног стања ишао наш извоз, то је ова примедба по све слаба.