Delo

136 Д Е Л 0 Опозиција се поглавито заустављала на високим царинама на месо од контингента стоке за клање предвиђеног у уговору. Рачуном се лако може доказати да he се царина од 10 динара на 100 кила живе мере код волова са свима трошковима клања и преноса до Беча и осталих тржишта аустро-угарских одазивати тако на цене стоци, да he се у нас моћи волови куповати за извоз од 50—60 динара 100 кила живе мере, као што је то раније било, кад су најповољније цене биле. Ако цене стоци скоче у суседној монархији и квалитет се побољша наше рогате марве, могу се и много повољније цене постићи. Царина на свиње са свима узгредним трошковима око извоза меса свињ ског дозвољава куновање свиња од 80—120 дин. 100 килограма живе тежине. 0 високим царинама осталих артикала није вредно ни говорити, јер оне пли неће бити никакве сметње нашем увозу или ће због забране увоза, какав је случај за цереалије, упућивати и даље тај извоз на тржишта земаља, које мање царине за те артикле имају. С погледом на будуће основице за грађење уговора међу европскпм државама нека нам је дозвољено зауставити се на овој новој струји о заштити аграраца у индустријским земљама, због чега се стварају нове погодбе агрикултурним земљама, као што је Србија, и због чега се земље као што је наша, стицајем прилика нагоне на прелаз у фазу пндустријску, за које услове имају ослонца у својим трговинским уговорима, који су одјек тих нових праваца у привредној полптици европској. IIIIII Две струје познаје историја трговпне: слободно трговање и заштитно. 0 другим нијансама не говорим, јер се сви начини трговања могу у једну од овпх двеју подвести. За слободно се трговање између две земље може рећи да је најправичније од свих могућих начина трговања, ако су те две земље истога типа привредног, исте развпјености индустријске и агрикултурне. Немањем никаквих препрека у царинама за промет појачава се II продукција дотичних земаља и нотрошачи долазе до бољих и јефтинијих намирница и од две се области потрошачке чини једна већа п боља. Слободно трговање између земаља неједнаког прпвредног развитка штетно је за неразвијенију земљу а