Delo

IIOCJIE СВРШЕИНХ ТРГОВИНСКИХ УГОВОРЛ 14У у дотично доба, да приступе извеснпм реформама у својој земљи, којих се по својој иницијативи не би лаћали. Такав је даиас случај у нас, да у заштити интереса иаше радиности, гледамо главно напредовање земље и могућу трансформацију у иољској иривреди с погледом на развиће извесних индустрија. Због оваког стања ствари, кад један нпз уговора у себи носи политику извесну, као што је данас са нашим уговорима, да омогућавају развиће индустрије, онда се и унутарње законодавство привредно п рад целе земље мора упућивати нравцпма, који су већ уговорима нашим са иностранством предвпђени. Према иогодбама нових уговора програм се будућег нашег рада привредног сам оцртава и ми ћемо из њега редом прећп престојеће преображаје на промету, пољоиривреди и радиности. Ако се по програму, који нам стицај прилика намеће, додају још и потребни елементи, које ће нриватна иницијатива унети у допуну његову, опда се лако може оцртати слика стања наше привреде после 10 година и најбоље поткрепнти мишљење изнето у почетку овога чланка, где смо категорички тврдили да ће будућност српска бити и лепша и боља од прошлости, поглавито због погодаба новог уговора. За нашу трговину је у прошлости А.-Угарска била главнп посредник између нас и потрошача нашпх продуката. Наши су се артикли делом трошили у суседној монархији, али већином пренаковали п добијали бољи облик и као такви извозили ван Аустроугарске. Наша се стока продавала п трошила у суседној монархији, да би се омогућио извоз њпхове боље стоке; наше се жито претварало у брашно за нотрошњу њихове земље да бн се омогућио извоз њиховог бољег брашна; наше се суве шљиве решетале и паковале у Пештп и спремале за извоз у Немачку. Ко зна да је аустро-угарска земља агрикултурна у ирвом реду па затим индустријска, разумеће зашто је тако морало бити са нашим артиклима, који су квалитетом били испод њених продуката и онда ће разумети зашто је у прошлости наша сва трговина била у зависности од тржишта суседне монархије. Овакав начин рада објашњава оно колосално растројство наше извозне трговине и немогућност успешног рада, поред толиких покушаја да се изврши организација трговаца извозника у нас. Што је још жалосније било обртнн је капитал за савлађивање целога нзвоза био аустроугарски. Филијали пештанских баиака у Београду давали су позајмнце нашим трговцима са