Delo

144 Д Е Л 0 стоком, житом и шљивама и наши су трговци били најобичнији сензали за рачун трговаца аустроугарских. Стање се још у горим бојама оцртава, кад се каже да су сав ризик, који трговина носи, сносили наши трговци. Овај систем трговања престаје. Како суседна монархија неће за многе наше артикле бити више потрошач, како је обим послова између нас и Аустроугарске мањи, то ће систем сензалисања престати. Наша земља већ има могућности да један део обртног капитала пружи пашој извозној трговини, а како су пијаце сад друге и даље, те се кредитни односи Србије са иностранством имају изводити на сасвим другој основи, потреба ће бити да се интелпгентнији људи баве извозом, и да се позајмица потребног капитала за извоз земаљски са стране врши на основима, које савремено трговање тражи. Развијање радње са варантима и чековима јако ће олакшати пребијање рачуна Србије са иностранством због извоза на даље пијаце. Груписање и слабијих капиталом новчаних завода мора се извести и тим ће се знатан део обртног капитала за извоз моћи у наших завода наћи. Остатак потребног новца добиће се везом наших нзвозничких кућа са западом, и тим омогућити да извозна трговина из фазе сензалске пређе у руке наших трговаца, и да сва ранија добит и то велика, која је остајала нашим суседима, буде зарада, која ће у нашој земљи остати. Како се извоз стоке заменпо извозом меса, извозом артикла који се нродаје на нашој територпји, ова ће трговина бити сведена на продају произвођача стоке директно кланицама. Велики део ранијих посредника, ранијих трговаца са живом стоком може лако опасти и ова ће се трговнна јавити у сасвим новом облику. Извоз једног дела живе стоке за јужне пијаце изазваће потребу једне јаче организације извозника у нас, која ће спречити одлазак на далеке пијаце наших неискусних трговаца а често и произвођача, који су се због непознавања прилика на Леванту узалудно излагали излишним трошковима. Жито, оваким каквога данас земља има, остаће за дуго као нзвозни артикал великих страних кућа житарских. Овоме је разлог што наше жито нема још имена свога према томе и цене п што се само мешавипом са другим житима балканских земаља: Бугарске и Румуније извози па светске пијаце. Како се већ почело радити на бољем квалитету жпта, како је потреба велика за брашном у областима турске империје, са овим се