Delo

ПЛАВОЈКА 77 И примио је у коверат затворено писмо, које је било оловком паписано. Цезар се поклони и хтеде да изиђе. — Иека буде цигара кад се вратим. — Коју врсту воли господип маркиз? — Најбољу, као што волим и све друго што је најбоље. Џемс је био задовољан својим држањем. Видео је да је кадар не само бити миран него и да игра улогу великог господина. Одиста, човек познаје самог себе у тешким приликама. Али сад га је мучила радозналост. Хтео је по што по то да прочита писамце које је требало да преда Бијанкијевој. II није могао одолети. Хтео је да види какве особине треба имати за куповину његове жене? Поквасн водом полеђину коверта, причека једап минут док се није гума растворила, и отвори га. На једној картици беше написано: „Енглез — маркиз — путује сутра у вече — може и 3 ако се не задовољи са 2. Очекујем оно што ми дугујете од јучерашњице. — Филипо“. Врло добро! Требало је дакле бити странац, ако је могућно племић, свакако богат, па се одмах кренути. „Може и 3 ако се не задовољи са 2“. Мораће да наваљује! II овај зврндов послужио се мноме — лепа прилика! — да ту женску подсети на неки дуг који му она дугује. Какав ли је то дуг? Вероватно провизнон који је имао да добпје од Дпманвиљове суме? Али, за име божје! Диманвиљ је платио свега 500 лира. Посредовање Бијанкијевој, провизија Цезару — (Филипо се звао тај Цезар!) — па шта је онда остајало за Аделину! Боже мој, његова жена се подавала за једну ситницу. Поручи кола и даде адресу кочцјашу: улица Сперонари 53. Досад је све ишло како је требало. Џемсу је сад било стало само до тога да успе у остварењу свога плана. Он није марио што је то била једна одвратна комеднја која се могла претворити у ужасну драму, није марио што је ту по среди био он, његова жена, куртизанка коју је намеравао да дрско, простачкн купи; није марио што је испадао смешан, увређен, смртно увређен човек. Он је мислио само па свој дивљи плап; и имао је једину ту бригу: да га изведе. Грозничавим га је чинило очекивање, нестрпљење, а не увреда. Био је као хнпнотисан; успавали су га и рекли му: „Учинићеш ово и ово“. II сад, на јави, он је то радио.