Delo

ПЛАВОЈКА 83 тако мирна, тако сјајна, тако ведра. Четири године cpehe коју није никад помутио ниједан облачак, ниједна сумња, пиједна реч. Четири године за време којих је Аделина, како је изгледало, радила из дана у дан само на томе: да задобије мужевље уважавање, да ојача његову љубав. II како је само, из дана у дан, јачала та његова љубав; како ли је у његову срцу све већма јачало уважавање према тој жени која је била мио осмејак његова живота, која је била зрак јарког сунца у његовој кући! II та жена која га је љубила свако јутро, кад је устајао да иде на посао; која га је очекивала на прагу кад се враћао и предусретала га миловањима и пољупцима, та ретка жена, пуна нежности, осећаја, поштења, била је дакле једно ниско створење које је подводачица продавала принчевима и војводама који кроз варош пропутују! Та далијето било могућно? II откад? Каква се промена збила, у његовој кући, од дана свадбе? Никаква. Какав је догађај, у њихову животу, могао довести дотле? Никакав. Да ли је то чинила из интереса? II да ли је тај занат почела одмах? Одмах, чим се венчала?.. Јер потребе нису расле с годинама, а приходи су увек били исти ? Зар онда не беше бесмислено све ово? II да ди он није био крив што је веровао, тако слепо, оном брбљивцу Диманвиљу? Није ли му била дужност да га дочена за гушу и подвикне му; — Чујеш ли, разбојниче, ти говориш о мојој жени, о најпоштенијем створењу! Или није ли му, барем, била дужност да, када га је минуо нрвн наступ гнева п када је савладао прву сумњу и прву клонулост, одјури ка Аделини и да јој отворено каже шта се догодило: п да је молн за опроштај што је и за часак сумњао, и да захтева да то побије и утеши га једннм од најнежнијих својих загрљаја, једним од најтоплијих својих пољубаца? Како је сумњао? Како је могао још да сумња? Његова жена била му је увек наклоњена, и та наклоност се све више појачавала. Да, појачавала се. Од пре годину дана живела је она још мирније, још тачнпје, још уредније. Колико пута није у вече излазила из куће, него остајала с њнм. Куппла је клавир и исплаћивала га у малнм отплатама, као и кад је узела шиваћу машину: и седела је часовима и свирала, да га забавн, да га разоноди. II зар није сваки дан, готово сваки дан, већ 6*