Delo

84 Д Е Л 0 годину дана, долазила у канцеларију да га види, и зар није остајала по читаве сахате, с књигом или плетивом у руци, или не радећи ништа, него гледајући га како ради и смешећи се на њ? Он је дакле познавао живот своје жене... Да лије било могућно да се Бијанки старала да јој створи — зараде?... А, не! не! та то није било могућно! То је бесмислено! Џемс је стојао на половини степеница и, једва се држећи на ногама, бејаше се скрштеним рукама наслонио на ограду. Какво је сад зликовачко дело намеравао да учини? Кад би невина, чиста, поштена Аделина сазнала шта је он сад намеравао урадити, зар не би имала право пљунути му у лице и напустити га за увек као какво најниже створење?... Зашто се није враћао? Зашто није поново сео у кола, отишао у хотел, одпграо комедију доласка с пута као год што је оно јуче одиграо комедију одласка на пут, сакривши од свију прљави план који је створио и којега се извођење, срећом, још могло обуставити? Зашто то није учинио? А синоћ? Синоћ, кад је дошао кући, с оним малим поклоном за њу? Није ли је затекао, није ли му се учинило да ју је затекао тако мирну, тако ведру каква би морала бпти кад би све оно што је чуо од Диманвиља било производ заблуде или лажи? Истинаје: био је један тренутак у коме је, инстинктивно, да би је извукао из неприлике, морао да јој рекне: — Диманвиљ те није видео. — II у том држању мислио је да је нашао потврде за страховито откриће. Да, истинаје. Али, поново оцењујући чињенице, испитујући мало мирније, без пренагљености, околности, зар се, може бити, није објашљавало оно мало узбуђења, па и оно мало забуне? Зар оно изненађење што га је изазвао поклон, нешто необично од његове стране, оно саопштење о његовом изненадном одласку на пут, још нешто више: саопштење да ће бити богати, зар то нису биле такве ствари, такви догађаји који су оправдавали куд и камо већеијачеузбуђење? Дакако. Зар амбпција није била, може бити, једпна махница коју је он увек налазио у Аделине? Зар она није била право дете, пуно осећаја, које је могло да се заплаче кад би се спремала за ма какву забавицу или кад добије позивницу за концерт? II он, који није умео никад наћи ту слабу жицу осећаја, који јој није никад иоклонио ни једне чиоде, који је увек био муж, само муж, ма да поштен, добар и нежан, он јој је јуче донео као поклон ништа мање но хаљину од 300 лира