Delo

ПЛАВОЈКА 89 — Ах! господин је жењен? — Да... и жена ми је у Енглеској... Beh су три године како сам се оженио... Бијанки се и опет злобпо насмеши: — А сад путујемо сами... и гледамо да барем малко закинемо од брачне верности. Џемс одби неколико густих димова, па онда рече озбиљно: — Кад је човек далеко од куће! Потом, да бп је још више ојачао у уверењу да је странац, настави: — У Италији сам био више пута, али у Милану се нисам задржавао никад ни један дан. Говорили су ми да он није најлепши талијански град. Али овај пут сам баш хтео да се задржим. Затим, пошто је пребацио ногу преко ноге и опет избио неколико димова, рече: — Дакле, драга госпођо, мој пријатељ ми је причао много што шта лепо о вама... и о некој плавојци коју ви познајете... — Аха! плавојка!... Али чекајте: ваш пријатељ је човек од својих... педесет година, отприлике.... висок, просед?... — Не. — Онда... плав, буцмаст младић, Енглез? — Боже сачувај. Бијанки метну кажипут десне руке на чело, и неколико тренутака је ћутала, као да напреже ум да се сети. — Може бити... — поче; па онда прекиде: — Ко да их се свију сети? Долазе толикп, и откад имам плавојку велика већина бира само њу. Тако је умилна! — заврши старица као фабрикант који хвали артикал који је он пронашао и за који има повластицу. „Многи дакле!“ помисли Џемс. II, не збунивши се, рече: — Да видимо ту чувену плавојку. Међутим Бијапки бе.јаше отворила кутију и извадила дебео свежањ слика. Хтела је да скине плаву врвцу којом је био везан, али Буртон је задржа: — Не, — рече нагнувши се над кутнју да завири у њу, и пружи руку да задржи руку Бијанкијеве. — Немојте, рекао сам вам већ: да сам дошао ради плавојке. Дајте ми само њену слику, да се уверим да ли одговара идеалу који сам себи створио.