Delo

II Л А В 0 Ј К А 91 фразу, понеку похвалну реч. Ова представља младост, она грацију, ова друга снагу; ова пак друга префињеност пробраног уживања; а ова знање жене која се наживела, које је, може битп, боље но неискуство девојчета на првим корацима; а оиа немарну и веселу преданост која се никад не може засититп, „што је за препоруку за вечери и седељке“; ова стидљиво и чедпо јогунство невине девојке, „не покушавајте да много изискујете од Ј1ућиле“; понека је називата само „добром кћери“: али каква поема од јемстава и обећања у тој простој изреци: „добра кћи!“ Џемс је посматрао и занрепашћено слушао. Све је то било ново за њега. — Погледајте ову плаву, господине маркиже, — говорпла је старица, — многима је та мозак завртела! Пграла је у Скали прошле зиме. Била је само паж у балету. Али какав паж! Један стари абонент рекао ми је: „Онаквих ногу не видех још никад за четрдесет година абонмана.“ Али Џемс се није одушевљавао. — Разумем: није то ваш укус. Вама се пе свиђа многа роба. Могу да мислим. Кад бих била мушко не бпх имала укусе што их има велика већина људи. Кад рекну: „Какве ноге!“ изразили су non plus ultra у обожавању. Као да су ноге све!... Ево једног девојчета које би се допало мени, и које ће се, кладила бих се, допасти и вама. Изволите! Џемс узе, инстинктивпо, слику и дуго је посматраше. Бијанкијевој се учини да је та слика предмет Џемсовог дивљења. — А? Какво парченце! Шипарица, дакако... тако је млада! Седамнаест година. Али сама ватра, сами живцп. Та, што је гледате, покрај све младости и поезије, могла би да поучи и мене и вас. Ко јој оде тај је не остави! Џемс је био изван себе од гнева. Долазило му је да једним ударом песнице гурне старицу у страну и да зграби трећи свежањ који је видео на дпу кутије. Али је још имао снаге да се савлада. Морао је да изведе не само истрагу него п дивљу освету. Могао је да ускори прву, али би онемогућио ову другу. Не, та слика није била ту унутра, није могла бити: бесмислено би било да буде ту: али ипак... ако буде? Баци цигару, и рече: — Не, не, не! те ствари не занпмају ме.