Delo

92 Д Е Л 0 Али Бијанки је мирно настављала: — Ви, може бити, мислите, маркиже, да ове женске за то што су глумице и балерине нису драгоцена роба. Мислите, може бити, да их човек може, сретнувши их на улици, зауставити, позвати на вечеру, отићи у њихов стан и ако се с њима не познаје израније. Варате се. Разумећете да се не хвалим: мо* жете покушати ако хоћете. Ова овде, Антонијета Гариболди, балерина је у „Дал Верме“. Мислите ли да кад би јој писали у позориште или је, после представе, чекали на вратима, да би вам се одазвала? Боже сачувај. Јер има љубавника, једног адвоката. Она га, наравно, није рада изгубити, јер јој даје новаца. Разуме се да новаца никад не може бити доста, те јој их ија још набављам. А мени се поверава, јер зна да ћу је представити само ономе ко је неће компромитовати. II каква је Антонијета такве су и све друге у овом албуму. Шта велите? Мислите ли да бих те слике показала мојим миланским клијентима? Ваљда сам луда! Могао би се изродити какав скандал, свађа међу љубавницима, уопште каква несрећа, и онда мој би глас пропао. Ово су — и лако, готово умилно лупнула је прстом по слпкама — ово су за странце. Хоћете ли да видите једну другу? Ђинету... Ђинету Кавазини... где ли се дела?... ах! ево је: погледајте ову смеђушу. Тек узабрана ружа, прва балерина у „Едену“. Знате ли колико ју је њих добило у Милану? Ни један једини. И сви је сматрају за девојку. Али има мајку какву би требало да имају све те девојке, жену мудре главе, која увек говори својој кћери: „Видиш! Докле год те сматрају да си девојка сви ће се вртети око тебе, и удварати ти се, и слати ти цвеће, и пљескати ти: и твој успех биће свако вече све већи, и каријера ће бити брзо створена. Ако сутра добијеш љубавника, он ће растерати све друге, и.... збогом, дико! Паре, паре су потребне да би се гурало напред. Али има на овом свету још кога другог осем Миланаца.“ Признајте да је то паметна мајка! И тако, као што вам рекох, једна из једнога, друга из другог разлога, али цела је истина да је роба врло фина и да се просто не да исплатити новцем. Џемс је дрхтао. Па како старица није показивала воље да престане, прекиде је: — Уопште, хоћете да ме пустите да идем не нашав ништа? — II хтеде да устане. — Станите, станите, не будпте нестрпљпви, — рече Би-