Delo

278 Д Е Л О живота, коју је сазнала од Варењке, у свему је налазила оно, „што је било значајно“, п што она до сад није знала. Али ма како да је био узвишен карактер госпође Штал, ма како да је дирљива сва њена псторија, ма како да је узвишена и нежна њена реч, Кити је нехотице опазила у њој и такве црте, које су је буниле. Она је приметила, да се мадам Штал, распитујући о њеним родитељима, презриво осмехнула, што је било противно хришћанској доброти. Опазила је још и то, да је мадам Штал, кад је једном Кити затекла код ње католичког свештеника, марљиво држала своје лице у сенцп од шешира на ламни и некако се особито смешкала. Ма како ништавне биле ове две опаске, оне су је буниле и Китп је сумњала у мадам Штал. Али зато Варењка, усамљена, инокосна, без пријатеља, с тужним разочарењем, која ништа није желела, била је оно савршензтво, о коме је Кити смела сањати. На Варењки је она појмила, да треба само заборавити себе и љубити друге, на ћеш бити мирна, срећна и прекрасна. Таква је хтела бити и Китинка. Појмивши сад јасно, шта је н а ј з н ач ај н иј е, Кити се није задовољавала нростим усхићењем, него се одмах свом душом одала том ново-откривеном жпвоту. По причањнма Варењкнним о томе, шта је радила мадам Штал и друге, које је она именовала, Кити је већ саставила план будућег живота. Она ће тако исто, као и синовица госпође Штал, Aline, о којој је много причала Варењка, где год буде живела, тражити несрећне, помагати им колико може, раздавати Јеванђеље, читати Јеванђеље болесницима, иреступницима и самртницима. Мисао о читању Јеванђеља преступницима, као што је то читала Aline, особито је саблажњавала Китинку. Али све су то биле тајне сањарије, о којима Кити није говорила ни матери, ни Варењки. У осталом, у ишчекивању времена, кад ће у велпким размерама извести своје планове, Кити је и сад у бањи, где је било толико болесника и несрећника, лако нашла случај да примени своја нова правила, подражавајући Варењки. У почетку је кнегиња прцмећавала, не са.мо да се Кити налази нод јаким утпцајем свога engouement-a, како је она звала, ирема госпођи Штал а особито према Варењкп, у њеном раду, него јој нехотице подражава у маниру хода, говора и жмиркања очима. Али затим је кнегиња приметпла, да се у њеној кћери, независно од овог очарења, врши некакав озбиљан душевни прелом.