Delo

АНА КАРЕЊИНА 291 одрекла свега онога, што је познала, али је појмила, да је обмањивала себе, мислећи, да може бити оно, што је хтела бити. Она се чисто освестила; осетила је сву тешкоћу, да се без притворства и разметања одржи на оној висини, на коју је хтела да се попне; осим тога, осетилајесву тегобу овога светајада, болести и самртника, у коме је она живела; учинише јој се мучни и тешки они напори, које је чинила да све то заволи, и сад јој се хтело што пре на чпст ваздух, у Русију, у Покровско, где је, како је сазнала из писма, већ отпутовала њена сестра Доли са децом. Али љубав њена према Варењки није ослабила. Праштајући се са њом, Китп ју је молила да их посети у Русији. — Ја ћу доћи, кад се ви удате, — рече Варењка. — Ја се никад нећу удати. — Онда ја никад нећу доћи. — Онда, ја ћу се удати само због тога. Пазите, не заборавите обећање! — рече Кити. Предсказања докторова потврдила су се. Кити се вратила у Русију пзлечена. Она није била тако безбрижна и весела, као пређе, али је била спокојна. Њени московски јади посташе само успомена. е. С руског преводи М. Сретенови*. — КРАЈ ПРВЕ КЊИГК 4С* 19*