Delo

МИЛИЋЕВИЋ КАО ИСПИТИВАЧ НАРОДНОГ ЖИВОТА 293 демнје Наука по дужности написао о себи у „Годишњаку“ Академијину (у књ. I, IX и XIII) забележио је он доста и у животопнсу свога оца („Јован Ђак“. У Београду, 1891), а нарочито 'У четири збирке под именом „Из својих успомена“ (штампане у „Годишњнци Нпколе Чупића“ у књигама XV, XVI, XVII и XVIII, и одатле прештампане и у засебне књиге). Осим тога у свима Милићевићевим путописима и у неким његовим збиркама нма по штогод из личнога живота пишчева. Милићевић се родио 1831 године у шумадиском селу Рипњу, које је на четири часа хода јужно од Београда. Отац му се звао Јован Ђак-Милићевић а мати Митра. Старпна му јебилаиз Старога Влаха, одакле су се његови преци, како сам прича, кренули „од прилике пре триста година“ („Јован Ђак“, стр. 1). А за своју мајку каже: „Митрина је мајка рођена у селу Планиници под Маљеном, а дед јој, очин отац, доселио се иснод Суве Планине“ („Јован Ђак“, стр. 27.). Милићевић је дакле бно пореклом из чистпх српских крајева, и то из оних који спадају у областп са најбоље очуваним патријархалним животом народним. Н по телесним особннама својим био је он, као и његови родитељп, представник оних отворено-смеђих (односно загаситоплавих) типова, које смо због тога што се најчешће јављају међу Србима навикли сматрати као српске типове. Он овако oniicjge свог оца: „Јован Ђак је био средњега раста, сразмерне снаге. смеђе косе, пуних, пократких п на крају шиљастих бркова. Чело му је било јасно, без бора, обрве г^сте, дуге, и сведене на свод; нос му је био умерен и ирав, а образи бели и кроз белину руменикасти“ (Јован Ђак“, 102). А о мајци каже: „Жена средњега раста, нежна састава, смеђе косе, плавих очију, образа дугих...“ („Јован Ђак“, 22). Сам Милићевић је био готово нрава слика и прилика свога оца, јер онај опис, који нам је он о своме оцу дао, вреди готово потпуно и за њега самог. Сматрао сам за вредно истаћи ове физиолошке одлике, јер тврдо верујем, да морају имати значаја и за психичке особипе онога, коме припадају. Милићевић је не само рођен него је и одрастао на селу, у коме је свршио и основну школу. Затим је у Београду учпо у гимназији и најзад свршио богословију. Али се за све време школовања и после свршене школе враћао своме роду и своме селу. Он је и род и село несумњиво јако волео. 0 томе нам сведочи искрена, топла љубав, с којом он о њима говори на