Delo

294 Д Е Л 0 много места у разним списима својим. Милићевић је и поникао из патријархалне средине српске, из оне средине, у којој је љубав према своме роду и родном крају и иначе веома развијена, и код њега је та љубав добила веома видна израза. И друга једна характеристична особина свих Срба из западних српских крајева, велико интересовање за личношћу, свуда се јасно запажа код Милићевића. У свима његовим радовима видимо, како га нарочито занимају личности и како брижљиво скупља сваку ситницу, догађај, причицу, који се односе на личности. Време кад је Милићевић растао на селу п кад је у њему проводио многе дане своје младости, било је још доба, кад је старински дух и начин народног живота био готово недирнут. Он је дакле у томе духу растао и тим начином живео. Он је њих добро зазнао и кроз цео живот памтио. То му је знање било основа за даље познавање свога народа. Свему томе, што му је дала сама средина, у којој је поникао, придошле су још особине, које су му предалп његовп родитељи, које су дакле биле његово лично наслеђе. Свога оца нам описује Милићевић као човека истина по занимању тежака али за оно време врло писмена и начитана (био је неко време нахиски писар а доцније, драговољно и учитељ), разумна и трезвена и услед тога међу својим сељацима цењена и угледна. А што нам нарочито пада у очи код тога ретког сељака, то је двоје. Прво је, што и његов син нарочито наглашава, његова непоколебљива правичност, а друго је, што видимо сами из свега његова живота и рада, да је то био човек који је умео ваљано да .васпита своју чељад и који је као васпитач утицао не само на своју иородицу него и на своју околину, на сељаке и на сеоску омладину. — Те су очине особине биле и од непосредног и од посредног значаја и за сина. Он је њих, на првом месту, наследио од оца, а друго, оне су се у њему под очпним утицајем развиле у веома характеристичне особине, које су постале и врло знатна обележја његова књижевног рада. Доиста се мора с признањем истаћи смелост, с којом је Милићевић исказивао правичан суд о животу и о делима знатних личности из наше новије прошлости, и то у времену када је такво писање могло донети врло непријатних последица, које га у осталом, како вели г. Љуба Јовановић, збиља нису сасвим