Delo

ТЛТНН НОВГАТАК 25 станпцом у Београду од пзнуреностп клонуо, п још многе друге, крупне п ситне, ствари иретресоше они у жпвом и сваки час прекиданом разговору. А онај за мојим леђима још непрестано дубоко кашље и кашаљ му звонп као да навире из какве велпке и ш}шље тикве. — Куда ви путујете? — чух то питање за својпм ле ђима, и по мекостп гласа којим су те речп изговорене, ја се сетих на кога је то унрављено — Ја идем кући, у село — следовао је на то пптање одговор, алп гласом који впше не ирипада нпкаквој музицп; нптп је људски глас, ннти жпвотињски крпк, нитп звук какве мртве направе. — Из Београда? — поновп се малопређашњи меки глас, пун саучешћа. На то друго питање следовао је прво дубоки кашаљ, п тек после приличне паузе онај исти глас без музичке категорије: — Из државне болнпце ... Доктори кажу : остани још за који дан, биће боље. . . Кажу онп мени тако, али ја не могу да останем... И опет онај дубокп и звонки кашаљ. — А менп се увртело у главу: да идем кући.. . Иде ми се кући, па то тп је !.. . И шта да снпм ономад на ноћ ! Снпм Јеремпју Чобановића... II опет онај дубоки и звонкп кашаљ. — То је бпо мој друг, кочничар... добар човек, Бог да га простн!... Као дошао мојој кући и здравн се са мном и пита ме за ово, за оно... А ја знам да је он умро. „Јеремија велим — па тп си умро.“ „Нисам — вели он — жпв сам.“ „Ама како сп жив, кад си умро! “ „Нисам“ велп он. „Ама како ниси, кад сам те ја из куће пзнео и помогао гробарпма да те затрпају?!“ А он се смеје и — И опет онај дубокп и звонки кашаљ. — II поче грлпти и љубпти моју децу... „Тато — рече једно моје дете, а н оно је умрло — овај човек је хладан као змија!“ И ја се тргох, а кад свану, ја навалнх на докторе: илп да ме пусте да идем кући, нлн ћу с прозора — И опет онај дубоки и звонки кашаљ. --- И одмах поручим кући да ми за данас пзпђе домаћица на станицу...