Delo

МИЛИЋЕВИЋ као ИСПИТИВАЧ народног жнвота 297 над учитељима и свештеницима, он је јамачно н ттреко њих добављао многа обавештења те врсте. Зато се у то време јављају и прве његове збирке о народу и о народпом животу п зато ускоро после тога времепа излази и пајвеће његово дело, „Кпежевипа Србија“ (1876). После је Милићевпћ путовао и но Новим Крајевима Краљевпне Србије. Једном је, 1881 године, ишао службеним послом дуж целе српско-бугарске границе, од ушћа Тимока до Патарпце изнад Врања и затим по једном делу јужно-моравоке областп. Путопнс „С Дунава над Пчињу“ (1882), у коме је описао то своје путовање, ноказује нам, да је он и на том путу прибирао грађу о земљи и о народу. II затим се, као резултат тпх путовања, јавпло дело „Краљевина Србија“ (1884). Од других српскпх земаља Милићевић је походио у два маха Црну Гору, а задржавао се помало и у српскпм крајевима који су му били на путу за Црну Гору. Али се на тим путовпма није бавио испитивањем. — Био је двапут и у Русији (1867 II 1872). Први пут је ишао као представник Српског Ученог Друштва, са Шафариком и Тодоровићем, у Петроград и у Москву на Етнографску Изложбу. Милићевић је рано, још 1857 године, постао редовним чланом Српског Ученог Друштва. Поред тога што је то била почаст, за њега је ово чланство много вредело између осталог и због олакшица, које су му се тиме нружале за издавање књижевних радова. Године 1887 постао је и нрави члан Српске Краљевске Академије Наука, којој је био дуго година секретар а једном и председник. Осим тогајеимао врло знатна учешћа и у другим домаћим књижевним друштвима, особито у Чупићевој Задужбини, чпјем је одбору дуго био председник, у Коларчевој Задужбини, у Друштву Светога Саве и у Српском Археолошком Друштву. Био је члап многих културних друштава у Србијн и на страни (у Хрватској и у Русији). Кнежевским указима био је у два маха постављен за посланика Народне Скупштпне: 1874 и 1880 године. По својим политичким начелима Милићевић је био напредњак. Припадао је дакле ономе кругу људи, који су у своје време били представници напреднијих идеја у Србији и који су услед тога имали и највећи део интелигенције уза се а после за дуго година држали и сву државну моћ у својим рукама: Што је припадао тој групи људи, то је за Милићевића