Delo

МПЛИЋЕВИЋ. КАО ИСПИТИВАЧ НАРОДНОГ ЖИВОТА 299 крологу Да овај историчарски посао Милићевићев спада у научни рад, тврди нам стручњак, г. Љубомир Јовановић, нрофесор Универзитета, чпје мишљење мора бптп иресудно. Говорећи о историчарском раду Мплићевићеву г. Јовановић нам каже, да „има у њега много, премного најчнстијег творачкога рада научнога. На основи крње грађе и бледпх спомена, научник је брижљивим одабирањем здравнх зрнаца, и одбацивањем свега лажљнвога, светлим ноимањем прошлога жпвота створио својим нером, као длетом, гледан низ леиих историјских сиоменика....“ (поменути говор, стр. 19). 0 лексикографским заслугама Милићевпћевим, т. ј. о његовим заслугама за познавање народнога речника а у многоме и народпога језика и стпла уопште, чуо је сваки ко је иоле штогод сазнао о новијој срнској књижевности. Ту заслугу Милићевићеву сви једногласно прнзнају. II д-р Љубомир Недић, који иначе врло оштро напада цео књижевни рад Милићевићев, није му ову заслугу могао порећи („Новпји српски нпсцп“, Београд, 1901, стр. 159 и 160). II за географско нознавање српских земаља Милпћевпћ пма лепих заслуга. Путујући по разним крајевима Србпје, он је забележпо врло много података топографске вредностп и доста народних термина географских, од којих су неке наши стручњаци и унели у науку. Осим тога ваља поменути п добре описе нриродних и предеопих лепота по Србпји, којима Милићевић, као и свуда по својим снисима, тежп да своје читаоце не само поучи него и да у њима пробуди илп иојача љубав према лепој српској отаџбини. А шта је урадио Милићевпћ на познавању српскога народа? Колико је дакле имао успеха у етнолошком или фоклорнстичком проучавању?1 Одговор на то пма да да цела ова 1 Морам п овде напоменутп, да ее код нас још непрестано у овом смислу употребљавају сасвпм погрешно изразп етнографп.ја п етнографски. Етнографијом се зове опис народа, бпло свпју народа на земљп било неке групе од народа, п то опис у који се уносе пе само знања из праве Науке о Народима него п знања о утпцају географскпх прилпка на човека (дакле антропогеографска), о телеснпм особинама (дакле пз соматске антропологпје), статистпчкп подациптд. Етнографија дакле нпје наука, пего представља скуп знања о народпма, која пмају да послуже практпчннм и дидактичкпм потребама. Права Наука о Народима је Етнологпја, а њен огранак, којп у народним умотворинама, предањима и уопште у жпвоту код културних народа истра-