Delo

300 Д Е Л 0 расирава. Али пре него што пређемо на само расправљање, ваља нам изнети н мишљења, која су о тој страни Милићевићева рада казали други, пре нас. Главна мишљења о Милићевићу као испитивачу народног живота. — Још кад је Милићевић штамиао прву своју збирку „Живота Срба сељака“ (1867 год.), стизале су му, како сам на више места помиње, са разних страна похвале и постицања, да и даље ради у томе правцу. И он се јављао после са новим збиркама или је прикупљену грађу из народног живота објављивао уз другу садржиеу у разним својим делима. У нашим књижевним и дневпим листовима обпчно се сваки такав знатнпји рад дочекивао с похвалом. Правога оцењивања, критике, Милићевићевих радова задуго није било. Тек кад се књижевна делатност Милићевићева већ нриближила своме крају, јављају се у нас научницп, универзитетски професори, који осећају потребу, да кажу своје, научничко, мишљење о дугогодишњем раду једнога тако опште признатога књижевника. А над самим самртничким одром Милићевићевим чула се реч још једног универзитетског професора. Кад имамо дакле мишљења учених људи, који су по својим струкама били у стању да оцењују или сав књижевни рад Милићевнћев или један део од тога рада, било би нзлишно да се задржавамо на оним многим чланцима и поздравним речима, које су о Милнћевићу писали по књижевним и дневним листовпма људи, што су стојали далеко од науке о којој је овде реч. Зато ћемо одмах навести научничка мишљења. Др. Драгиша Т. Мијушковић критикујући у листу „Српском Прегледу“ (у бр. 3. од год. 1895) Милићевићево дело „Живот Срба сељака“ (у издању Академије Наука) казу.је и по неку наиомену, која се односи на фоклористички рад Милићевићев уопште. Тако на једном месту каже проф. Мијушковић: „За њега (за Милићевића) је све што ie нашао и чуо у народу вредно унети у зборник народнпх обпчаја и умотворина. У другом издању све се те мане понављају у појачаној мери, тако жује остатке од ранпјег културног ступња, зове се Фоклор. Према томе кад хоћемо да говорпмо о пспптпвачком раду на таком проучавању нашег народа, можемо употребљавати плп општи пзраз, „етнолошки", или ужп. „фоклорнп“, али нпкако „етнографски“.