Delo

Д К Л (i 1876 г. нагнан да бира пзмеђу Русије и Аустрије, баш кад је говорио са Русијом, изразио се за Аустрију. Без илузије, дакле, ваљало се ппак послужити тпм сломљенпм оружјем, ваљало је иотезати тај мач, размахиватп њпме пред Јевропом, пуститп да се верује у снагу коју му је придавало јавно мњење када с-ам собом није више у њу веровао. Да су Јевропа, Турска, Енглеска познавале пстину о том ,,поверљивом“ објашњењу пзмеђу две велпке даревпне, како охрабрење за Турску, за Енглеску, за Јевропу! А да ли је било поуздано да нпсу знале за њ? Тајне кабинета имају ио некад интереса да ее у њих прокљуви. Енглеска је водпла покрет протнв Руспје. По њеном јавном нерасположењу зналп су бар на чему су... Па лепо! не; и ту је такође било непоуздања. И то је такође заплетало пгру. Није било непознато да је г. Loiyarđ био од интимннх саветника султанових. Енглеско злато, морална потпора, дппломатска потпора Енглеске неће пзостати Турској; лондонски кабпнет био је врло марллт п осетљив у детаљу дипломатске трактације; он би стварао хпљаду неприлика Русији. Али, да ли ће се ићи даље? Да ли ће ,се заметнути одеудна игра? Сама Енглеска изгледала јс као да не зна тачно шта хоће. Борба Гледстона противу „зверставау Бугарској“ учпнила је своје. Бпло је разилажења у кабинету; са знањем и на видпк свему свету, страстан покрет у јавноме мњењу и штампи. потресао је употребу енглескога народа н склањао га да жртвује спорне п оспорене интересе „побољшању судбпне источнога хришћанства“. Докле ће ићи гај покрет, у коме ће се смислу нзјаснптп енглеско јавно мншљење на крају крајева? Најдубљи рачуни могли су се побркати каквим ненадним преокретом код тога народа, који је осетљив и јаке уобразпље, али увек страшан, јер је увек храбар. А да ли се, с друге стране, могло не водпти нпкаква рачуна о општем јавном мпшљењу које се иоказивало као антируско? Руска предузећа беху прошла кроз шибу и оштро су дискутована. Вечпте прзнице > Јевропи, још један пут, Словени су реметили равнотежу, мир који је био толпко потребан. Старп квасац Пољске још ври по прљавим редакцијама и по клубовима. Немачко јавно мишљење нпје бпло повољно. Клачко, Шпшевол-Клерпни, у часопису Revue cles Deux Moncles, постављаху незгодна шггања. То су бплп само шиљцп; али су