Delo

48 Д Е Л 0 је са огромним губицима. Немају довољно трупа да би блокирали Осман иашу; овај је умео сачувати своје комунпкације и добива људе и нампрнице. Његова војска, одржана на цифру од 45,000 људи, држи у шаку 150,000 непријатеља п нанела му губитак од 50,000. Била је јесен. На азијској странп, срећа је такође била колебљива. Лорис Меликов, са лепом војском, предузео је офанзнву иротив Муктар паше. Овај је био вешт п искусан ратник, који је умео чекати и маневровати. Руси су имали за објектпв Ерзерум, који је иокривао град са утврђењима првога реда, Карс. Судбина Карса пресудиће о рату у азијској Турекој. Руси деле своју снагу на четири унадне колоне, раздвојене непроходним брдима. У исто време, опседну Батум, којп су штитиле турске оклопњаче. Најпре продиру без препрека, заузнмају Бајазит, Ардикан, опседну Карс. Али се Муктар повукао на добар положај исиред Ерзерума; ту добива поткрепљења, и сада он узима офанзиву и наизменце одбива разне руске корове. Карс је ослобођен опсаде 10 јула, у тренутку кад Круденер, по други пут, претрпп пораз код Плевне. У Јевропи је настало неисказано изненаћење п узрујаност, када су стигле те вести. Све је то било противно ономе што се очекивало. У августу Русију су већ смаграли као потучену. Компетентни људи и, у првоме реду, маршал Молтке, изјављиваху да Руси неће изаћи на крај са Турцима у једном једином рату, да ће рат трајати најмање две године, под претпоставком да не понестане људи и новаца. У Лондону моћ руску сматрају као уништену. Лорд Биконсфилд рачуна да ће диктовати мир и даје разумети да ће, у скоро, одмерени елементп као лорд Дерби, иматп само да оставе министарство. У Пешти приређз^ју илуминације на вест о турским победама. Кнез Бпзмарк излази из своје повученоети и срета се у Салцбургу са грофом Андрашијем. Цар Александар оставпо је дунавску војеку и одлази на аустријске маневре, где се састаје са царем Фрањем Јосифом. Да ли је добио какву безбедност са те стране ? Било како му драго, догодио се један важан чин. Румунија се одлучи да узме учешћа у непријатељствима (24 августа.) Кнежева прокламација, датирана 27 августа — 11 септембра, објављпвала је апсолутну независност Румуније. Не тврди се да ли је Ру-