Delo

БЕРЛИНСКП КОНГРЕС 49 мунија, впше него у почетку рата, обезбедпла себи плод заједничке победе.10 Кнез Карло добнје главну команду над савезничким труиама пред Плевном. Румунска војска бројала је 50,000 људи н 180 топова. У исто време потпоре су стнзале из Русије. Одлучпше да огледају нов напад са потпором Румуна 14 сеитембра: опет буду одбијени. Морало се одустати од напада силом. Стари ђенерал Тотлебен, јунак од Севастопоља, буде нозван добио је пуну слободу рада. Он узе на расположење царску гарду. Он окружи Плевну опкопима; нареди да се заузму путови ка Софији п Впдину, од куда се Осман снабдевао нампрницама на, опколивши чврсто место, не хотећп да жртвује ни једног човека, чекао је. Већ оштра зима мучила је савезнике. Они су трпилп све шго су некада трпиле војске које су опселе Севастопољ, све што је Всеволод Гаршин иепричао.15 16 Осман, оставши без хране и муниције, огледа да разбије гвоздени обруч који га је окружавао. Одбијен, рањен, он се иредаде са 40.000 људи (10 децембра 1877 године). Турци нпсу умели да се користе временом које им је неочекпвано дала дивна одбрана Плевне. У х\зпји положај им није био ништа бољн. Муктар иаша, после својих првпх успеха, место да се појача снажном офанзифом, задовољио се да само узнемирује непријатеља: овај се беше реформовао; велнкп војвода Михаило п Лорпс Мелпков беху добили јаке потпоре. У октобру, наиадну на турског ђенерала, којп се био ушанчпо нред Карсом; потуку га и иотисну у Јерменску. Карс је оп15 У мају Горчаков је још изјављивао у ноти румунској влади „да Русији не треба потпора румупске војске, да he ова ратовати, ако нађе да треба да се у њ умеша, на свој ризпк п опасност.“ Не изгледа да је бпло нчега одређенпјег од обична разговора између кнеза Карла п Горчакова у Плојешту, почетком јуна. „Канцелар је нрпзнавао да су Румунпјп потребна дунавска ушћа за њеп економски п политпчкп развитак; алпје захтевао за Ру cuj у ру кавац Ки л иј у (у Ве сар аб и ј и), који је уговор од 1856 г. бпо уступпо кнежевинама. Кнез одговорп да нпје дошао тренутак да се покрећу та пптања: тек после славнога рата могло бп бптп говора о проширењу гранпца .. (Witte, стр. 229.) Од месеца авгусга Русп су, на против, тражпли да се Румунпја одмах умеша. Мпнпстри румуески бплп су мишљења да се још одлаже; кнез, енергпчно помогнут Браћаном, иресекао је ствар и прпмпо одговорност за ступање у рат (стр. 312.). 16 Р а т, предговор од Гпј де Моиасана (1889.) Дело, књ. 49. 4