Delo

АНА КАРЕЊПНА 93 Љовин седе поблнже к њима; није му се хтело да иде. Свако устезање пред господином давно је већ ишчезло. Спремали су се да ручају. Једни су се умивали, момчадија се купала у реци, а други су припремали место за одмор, дрешили торбе с хлебом и отчепљавали крчаге с квасом. Старац надроби у чинију хлеба, нзгњечи га дршком од кашике, насу воде из водира, пасече још хлеба и посоливши га, поче се молити, окренувшп се истоку. — Деде, господине, моје ђаконије, — рече он, седајући на колена крај чпније. Јело је било тако укусно, да се ЈБовин предомш ли и не хтеде ићи кући. Он је ручао са старцем и упустио се с њим у разговор о његовим домаћим стварима, примајући у њима најживље учешће, и саопштавајући му све своје стварп и околности, које су могле старца интересовати. Ou је осећао, да је ближи њему, него ли брату, и нехотице се осмејкивао од нежности, коју је осећао према овоме човеку. Кад је старац опет устао, иомолио се и легао ту нод жбуном, метнувши траве под главу, Љовин учини то исто и, без обзира на упорне н досадне муве и бубице, које су голицале његово ознојено лице и тело, заспао је одмах и пробудио се тек кад је сунце ирешло на другу страну жбуна и почело га дохватати. Старац се давно беше пробудио и седео је, откивајући косе момчићима. Љовин погледа око себе и не могаше нознати место. Тако се све беше ироменило. Огромно пространство ливаде беше нокошено и сијало је особитим новим блеском, са својим већ мирисавим откосима, на косим вечерњим сунчаним зрацима И окошено жбуње крај реке и сама река, која се раније није видела, сад се вијугала и сијала као челик, и народ који се дизао, и отвесни бедем непокошеног дела ливаде, и јастребови који се вијаху над покошеном ливадом, све је то било са свим ново. Прибравши се, Љовин поче ценити, колико је покошено и колико се још данас може урадити. Урађено је било необично много са четрдесет и два човека. Цела велика ливада, коју је за време баршчине1 два дана косило тридесет коса, била је већ покошена. Остали су још непокошени 1 Баршчина—означава онај рад, којн су давали сељаци пре ослобођења у корпст снахије (барина-господпеа) за део земље, који им је спахија давао на лично уживање.